Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
“Mnogi naši poslovi, lični i državni, započeti su a nisu dovršeni, i naše kuće su započete i nedovršene – zvrje kao rugla pored izlokanih puteva, a ‘graditelji’ i ‘srpski domaćini’ tumaraju po njima kao posustale aveti. Mi smo slepi kod očiju, kod nas ‘kako koje gudi, sve više ludi’, da upotrebim tu srpsku izreku kao oblik samospoznaje”
Pre pet godina, protiv Le Penove se formirao “republikanski front” u kojem su se okupile maltene sve političke snage kako bi sprečile njenu pobedu, pa je Makron uspeo da pobedi sa 64 odsto glasova. Ovoga puta je izvesno da takve pobede neće biti, jer je Makron uspeo da svojom vladavinom kao “predsednik bogatih” frustrira ogroman broj birača. Iako u ovom trenutku Makron po istraživanjima ima prednost, klatno može lako da se okrene protiv njega i s najbeznačajnijim povodom
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
Kompilacija “Artistička radna akcija” nije dosegla značaj i slavu “Paket aranžmana”, ali je sačuvala od zaborava istinski duh beogradske novotalasne scene
Zabrinutost zbog jačanja desnice u budućem parlamentu Srbije izrazio je i Aleksandar Vučić. U parlament ulaze “čak” tri otvoreno desne opcije, ali sa “samo” 35 poslanika. Međutim, prava istina je da desničari odavno sede u parlamentu, i u vlasti i u opoziciji, te da ih je daleko više od 35
I pre nego što je otišao na sastanak kod predsednika Srbije bez dogovora sa partnerima i njihovog pristanka, po Draganu Đilasu su opleli sa svih strana. U svetu opozicije opet je iskočio i zauzeo centralno mesto, ali se čini da bi ovog puta mogao da ostane sasvim sam, bez bilo kakve realne podrške. S druge strane, Đilas je prebacio pritisak na Vučića terajući ga da nešto prelomi
Nakon prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj Emanuel Makron vodi za nešto preko četiri procenata ispred Marin le Pen. Predvodnica desnice će tu razliku lako nadoknaditi iz rezervoara glasova druge ekstremno desne partije Rekonkista koja je osvojila blizu 7 odsto. O pobedniku će odlučivati glasači levice Žan-Lika Melanšona, a nimalo sigurno nije da će oni pohrliti Makronu koji u pitanje dovodi socijalne tekovine Francuske
Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, u drugi krug će ući Makron i Le Pen. U ovom trenutku pobeda Makrona u drugom krugu deluje kao najverovatnija iako se razlika između njih dvoje smanjivala bukvalno iz dana u dan
„Romi nisu etnocentrični i i teško ih je samo nacionalizmom, bez političke ideje, homogenizovati. Srbija je ovih dana oštro skrenula udesno i bojim se da u nedostatku ozbiljnih političkih ideja u desničara Romi ne postanu objekat i meta za pridobijanje političkih poena“
Nagovestivši da nad beogradskim izborima lebdi senka nelegitimnosti, Vučić je prihvatio sastanak sa Đilasom. Kakve to ima veze sa Dačićem i Putinom
Četvrta uzastopna pobeda sa dvotrećinskom većinom mađarskog premijera posledica je potpunog kraha projekta Udružena opozicija i upotrebe straha od rata u političke svrhe. Osnova Orbanove vlasti je, ipak, skoro potpuni medijski mrak koji vlada u zemlji
