Unutrašnji glas

Čujete li sebe

Mi smo nesposobni da preživimo bez drugih ljudi. U samoj suštini smo društvena bića, pa je naš svet, a isto važi i za većinu drugih sisara, gotovo u potpunosti ispunjen prisustvom drugih. Mnogi žive s nekim, skoro svi radimo u timovima, veliki gradovi donose kratkotrajne susrete s ogromnim brojem nepoznatih osoba, buku i tanke zidove, a danas svi koristimo televiziju, društvene mreže, “četovanje”. Ima li čovek u savremenom društvu uopšte mogućnost da razvije sopstveni glas, samosvojni unutrašnji svet, makar delimično nezavisan od spoljnih uticaja, zašto je to važno i na koji način se to može učiniti

Intervju: Tatjana Mandić Rigonat

Žudnja za slobodom žene

“Mirandolina kroz komedijski kod priča o stvarima koje su suštinski tragične. Tragične su mizogine predrasude o ženama koje i u 21. veku imaju srednjovekovnu snagu. Istorija sveta bila je i ostala istorija borbe žene da bude priznata kao čovek, ne deklarativno već suštinski”

Klimatske promene

Planeta ide dođavola: Kako je klimatska fikcija postala popularan žanr književnosti

Izuzetan tekst Dragoslava Dedovića o tome kako je „klimatska fikcija" postala popularna u literaturi jer planeta odlazi dođavola: „Julsko sunce nesnosno prži. Spečene ljude, zvjerke, biljke. Kome se sveti taj opozvani bog?“, zapisao je davno Stevan Tontić. Ali ovo ubitačno sunce sada nije julsko već junsko. Osveta opozvanog boga je poranila.

Obrazovanje

Da li će od jeseni planinarenje postati izborni predmet u osnovnim školama

Đaci jedne beogradske škole već su imali priviljegiju da se opredele za planinarenje kao vannastavnu aktivnost. Od jeseni će „Planinarstvo - boravak u prirodi" biti zvaničan izborni predmet, a instruktor u Planinarskom savezu Srbije Zoran Kontić kaže za „Vreme” da će biti ponuđen svim školama u Srbiji od strane Ministarstva prosvete

Intervju, Aleksandar Dimitrijević, psiholog

Vrisak trauma ućutkanog društva

Sećam se pacijentkinje iz bolnice u Padinskoj Skeli, koja je u četrdesetim godinama prvi put bila depresivna i hospitalizovana jer joj je sin rekao: “Ti radiš celog života, nemaš ništa, a Arkanovi ljudi imaju sve.” Otišao je s njima, bio navučen na heroin i uništen. Ona nije došla u bolnicu zbog psihopatologije, već zbog socijalne patologije; društvo je bilo potpuno poremećeno, pa je posledično ona patila i morala je da potraži pomoć. U bolnici, ili u psihoterapiji, vi nekome pomognete, taj neko se vrati u porodicu ili u društvo izopačenog sistema vrednosti, kuljajućeg nasilja, i sve što ste postigli vrlo brzo biva uništeno

Intervju: Zoran Velimanović

Kad postanemo bolja verzija sebe

“Mnogo je lakše ukrasti nego zaraditi, prepisati nego smisliti i napisati, slagati (jer to traje par sekundi) nego nešto zaista napraviti, što može da potraje i celi život. Rad na sebi u pravcu dobrog troši čoveka, njegovo biće, snagu i vreme, to se duboko i suštinski plaća”

Poskupljenje

Skače cena najpopularnijih brendova kafe u Srbiji

Atlantik Grand, najveći igrač na tržištu mlevene crne kafe u Srbiji, uskoro će podići cene svojih proizvoda, potvrđeno je za Novu ekonomiju. Kao razlog poskupljenja navodi se „povećanje cene sirove kafe na svetskoj berzi“, ali i dalje nije poznato koliko će cene na rafovima biti uvećane. Atlantik je vlasnik brendova Donkafe, Grand, Bonito i C kafa.

Životna sredina

Paljenje strnjike: Od nemara do nesagledive štete

Letnje vrućine u Srbiji svake godine donose istu sliku - crvena buktinja guta polja, dim kulja unaokolo, a šteta i opasnost po životnu sredinu su nesagledive

Paraćin i šah

Festival

Nagrade Beldocsa dobili Komljen, Nimić i Polić

Gran pri Beldocsa u selekciji srpskog dokumentarnog filma dobio je film „Kadence za vrt“ Daneta Komljena, a film "Kako biti Slobodan?“ Nikole Polića se izdvojio "iskrenošću i bliskošću sa protagonistom i njegovom pričom"

Tema broja: Intervju sa Jovanom Karaulić

Kako se gradila Jugoslavija

“U jednim novinama sam naišla na duhoviti naslov ‘Nema sleta, al’ima baleta’ što je otprilike ono što se i desilo. To je vreme kada se započinje sa nacionalističkom euforijom, republike imaju različite percepcije o svom postojanju i opstajanju u okviru zajedničke države, te postaje sve manje jasno šta su sada elementi za potvrdu društva, odnosno kog društva, te konačno koje nacije”

Lični stav

U odbranu slobode govora

Žalosno i uznemirujuće u hajci na Dinka Gruhonjića je što se toj hajci pridružio i određen broj nastavnika Beogradskog univerziteta, hipersenzitivnih na signale ugrožavanja srpstva