Klimatske promene
Krnji dil zelene Evrope
Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja
VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999
PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
ATOMEXPO XI 2019 – Nuklearna energija u mirnodopske svrhe
Čista energija
Na međunarodnoj konferenciji o nuklearnoj tehnologiji AtomExpo u Sočiju, Srbija je potpisala dva memoranduma sa ruskim Rosatomom – jedan o pripremi javnosti i formiranju pozitivnog javnog mnjenja u odnosu na upotrebu nuklearne energije u mirnodopske svrhe, a drugi o obuci kadrova za njeno korišćenje
Intervju – Simon Ilze, direktor HBS
Kako ukinuti ugalj
"Izveštaj nemačke Komisije za ugalj mogao bi da bude putokaz za zemlje koje žele da napuste ovaj prljavi način dobijanja električne energije. Naravno, prvo je potrebno da se takva odluka donese na državnom nivou, za šta u Srbiji još ne postoji interesovanje"
Intervju – Nenad Popović, ministar bez portfelja
Rusija je prijatelj Srbije
"SFRJ je napravila najveću grešku kada je 1989. godine zaustavila sve državne procese vezane za korišćenje nuklearne energije i razvoj nuklearnih tehnologija. Naši najbolji nuklearni stručnjaci tada su napustili Srbiju. Otišli su na Zapad, da rade kod onih koji su naš narod ubeđivali kako je nuklearna energija opasna, dok su istovremeno u svojim zemljama gradili nuklearne elektrane. Ugasile su se katedre na fakultetima, prekinula istraživanja, zapustili naši istraživački reaktori u Vinči. Ostali smo bez naučnoistraživačke baze koja je bila jedna od najboljih u Evropi"
Severna Koreja – Nuklearna proba
Strah od H bombe
Ima više razloga zašto je potres kojim je Severna Koreja iznova probudila svetske medije dramatičniji od prethodnih – izazvan je nuklearnom bombom snage od 50 do 150, a možda i svih 370 kilotona
Tržište električne energije
Početak kraja monopola
Da bi slobodno tržište električne energije funkcionisalo, mora da funkcioniše i pravna država, naročito u poštovanju ugovora i rokova plaćanja. "Biće veliki proces da se učini tako jednostavna stvar: da se ugovor poštuje, da se plaća na vreme, odnosno da postoji mehanizam koji uređuje odnose između poverioca i dužnika. Veliki pomak će biti ostvaren kad se to postigne"
Ekonomija katastrofa
Ulaganje u sudnji dan
Tokom poslednjih deset godina zabeleženo je čak 4022 prirodnih nesreća, što je daleko više nego u bilo kojoj deceniji ranije. Pritom, njihova cena nikada nije bila veća – posledice Fukušime, gladi na Rogu Afrike, uragana Katrine, zemljotresa na Karibima, udara cunamija, poplava i drugih savremenih nedaća danas godišnje koštaju više od dve stotine milijardi dolara
Cenzura »Simpsonovih«
Ne pucajte na glasnika
Televizijske stanice u nekoliko evropskih zemalja procenile su da su komentari na račun nuklearne katastrofe u američkoj seriji "Simpsonovi" neumesne. Razlog je aktuelna kriza u elektrani Fukušima u Japanu. Čelnici televizijskih kuća počeli su pomno da preispituju "nekorektne" epizode. No, šta se dobija cenzurom serije koja godinama, kroz crni humor, opominje na opasnost od nuklearne katastrofe
Između blokovskog čekićai nakovnja
"Predlog za ispravku"; VREME 1025
Srpska nuklearna posla
Crvenkapa u radioaktivnoj šumi
Kako "Vreme" saznaje, vlasnik većinskog paketa akcija kompanije koja gradi bugarsku nuklearku je naš stari poznanik – Gasprombanka. Ova firma, koja poseduje više od 62 odsto Gasproma i pripadajući mu deo srpske naftne industrije, od oktobra 2004. poseduje i 54 odsto vlasničkog udela u Atomstrojeksportu. To otvara pitanje ko je Bugarima preporučio da u jeku gasnih aranžmana velikodušno pozovu i Srbiju da se uključi u nuklearni biznis i da, čak, sa sobom slobodno dovede svog novog velikog druga sa Dalekog istoka?