Niti se ko brine, niti raspituje šta se zbiva sa najvažnijom institucijom u državi. I kakve su se to sile i teške dileme isprečile i sprečile da se skupština, u kojoj nema opozicije niti bilo kakve neizvesnosti, normalno konstituiše i izaberu njeni organi
Stotine lica i verovatno još hiljade njih pred ekranima i samo jedan čovek nasuprot njih, jedini koji govori. Nema pitanja, nema komentara, samo podrška i poslušnost. Stepen te dominacije u odnosu baca u drugi plan sadržaj govora
Nije ovde reč ni o kakvim opštinskim ćatama ili službenicima iz javnih preduzeća koji su, pod pretnjom otkazom, dobili odštampane tabele za evidenciju kapilarnih glasova. Za ovaj režim, to je skoro pa demokratska procedura u poređenju s poslovima Kristijana Golubovića, Zvonka Veselinovića, Milana Radojičića… Ovde je reč o kriminalcima, huliganima i ekstremistima koji za režim u Srbiji rade sve što treba, od batinanja studenata, premlaćivanja, zastrašivanja i hapšenja novinara i političkih neistomišljenika, paljenja baklji na krovovima zgrada, paljenja kuća, do "prikupljanja ekipe za glasanje". To je okvir u kojem se, pored pandemije virusa korona i performansa ispred Skupštine Srbije, nastavlja predizborna kampanja za izbore koji treba da budu održani 21. juna. Ništa od, do juče propagiranih – socijalne distance i zabrane okupljanja. Znači, korona parti
U ponedeljak uveče se na stepenište i na plato ispred Narodne skupštine izlio sav apsurd Srbije. Jedna scena izvučena iz konteksta događanja proteklih nekoliko dana živopisno simbolizuje šta se u Srbiji odigravalo proteklih godina i dočarava šta će se događati u narednom periodu: podele i sukobi
"Od 1990. naovamo to će idejno, politički i ideološki biti najjasnije profilisana levičarska partija. Osnivaju je iskreni levičari, svesni da Socijalistička partija Srbije ili Pokret socijalista nisu levičarske stranke jer sprovode neoliberalnu politiku. Naša nova partija će biti posve drugačija"
Zar bi zaista bilo teško zamisliti junake poput Maje Gojković, Aleksandra Martinovića, Vladimira Đukanovića ili Marijana Rističevića kako vrludaju Dikensovim romanima, nešto muljaju i plaše malu i nešto veću decu? I ko sa sigurnošću može da garantuje da tako nešto ne rade i danas, u stvarnosti, u slobodno vreme
Jedno gostovanje u Utisku nedelje napravilo je od sudije Apelacionog suda u Beogradu državnog neprijatelja iz ugla trenutnog režima. Zbog čega se "vlast" toliko uzjogunila i rešila da bombarduje ovako važnu instituciju
Nakon Vulinove najave štrajka glađu usledila su nagađanja hoće li izdržati do Uskrsa, da li će i njemu patrijarh ponuditi uskršnje jaje kao onomad Tomislavu Nikoliću, da li će ležati na VMA ili u nekoj drugoj bolnici, koliko će pripadnika obezbeđenja iz "Kobri" biti uz njega i da li će se i oni morati priključiti štrajku. Takođe, nisu izostale nedoumice da li će ga Vučić zbog silnih obaveza moći posećivati svakog dana ili da li će mu premijerka Ana Brnabić dati otkaz kad se neopravdano pet dana ne pojavi na poslu
Da li je miting "Svi kao jedan" bio kulminacija protesta "1 od 5 miliona" ili njegov pravi, odloženi početak? Šta ako su prethodna četiri i po meseca okupljanja i šetnji po Srbiji bili samo uvertira, ne za radikalizaciju koje su svima puna usta, nego za konkretizaciju prave političke borbe
"Suočena sa zidom, imala sam opcije – ili odlazim i menjam državljanstvo, ili menjam ovo društvo. Izabrala sam ovo drugo. Radim ono što bi trebalo da radi naša premijerka, a ona ima mnogo više moći za promenu društva. Nezavisno od onoga što ja želim, borim se za izbor za druge ljude"
Aleksandar Martinović izmislio je odredbe Ustava koje ne postoje, pa je redakcijama poslata najava događaja, u kojoj stoji da će premijerka Brnabić, prvi put u svojstvu "izaslanika vrhovnog komandanta" uručiti srednjovekovne srpske mačeve polaznicima prethodnih klasa Visokih studija bezbednosti i odbrane
Zbog čega u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore? Može li ih Aleksandar Vučić ipak raspisati i šta sve može uticati na njegovu odluku? Zašto nije moguće zamisliti dijalog između vlasti i oponenata? Kakva je tu uloga "afere vešala"? Kako je bojkot postao ne samo realna nego i jedina opcija opozicije? Što, zaista, pokazuje naprednjački propagandni spot? Koliko su zaista validna hvalisanja predsednika Srbije da naprednjacima raste podrška, a opoziciji pada? I, konačno, dokle se stiglo na protestnim šetnjama
