Iz arhive

24.avgust 2022. Sonja Ćirić

Popis stanovništva: Cincari, statistička greška

Cincari, jedan od naroda koji je osnovao modernu Srbiju, nije nacionalna manjina zato što se na prošlom popisu stanovništva samo njih 263 izjasnilo da je cincarskog porekla, iako ih ima neuporedivo više. Zato su u rezultatu popisa svrstani u statističku grešku. U nadi da se to neće ponoviti ovog oktobra, kada će u Srbiji biti održan popis stanovništva, podsećamo na tekst "Kameleoni Balkana" koji je objavljen 2015. godine u broju 1300

Vesti

23.avgust 2022. Filip Mirilović

Vlast i litijum: Med i maline ili cijanid i sumporna kiselina

U poslednje vreme primetni su komentari vlasti o propuštenoj prilici da se eksploatiše litijuma, što liči na vraćanje ugovora sa Rio Tintom. Očigledno da postoje obaveze vlasti prema ovoj kompaniji, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta. Naglašava da Srbiji umesto meda i malina, nude cijanid i koncentrovanu sumpornu kiselinu

Na današnji dan

20.avgust 2022. Milan Milošević

Bogdan Bogdanović (1922-2010): Graditelj užasnut nad delima gradorušitelja

Arhitekta Bogdan Bogdanović rođen je 20. avgusta 1922. godine u Beogradu. „Moje poslednje sećanje na njega je sećanje na graditelja gradova užasnutog nad delima gradorušitelja“, napisao je Milan Milošević povodom njegove smrti. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja objavljujemo delove intervjua iz „Vremena“ broj 96 iz 1992. godine

Region

18.avgust 2022. J.H.

Crna Gora: Sutra o nepoverenju Vladi

Mnogo toga stoji u obrazloženju za glasanje o nepoverenju Vladi Dritana Abazovića, ali je razlog zapravo Temeljni ugovor koji je premijer potpisao sa patrijarhom Pofirijem

Vesti

14.avgust 2022. S.Ć.

Ekološke kuće: Zašto Srbija ne podstiče proizvodnju konoplje

Srbija, nekada lider u proizvodnji industrijske konoplje, sada ima zakone koji ne podstiču njenu proizvodnju iako se od ove biljke dobila 75.000 proizvoda, pa I kuće. U takvoj nepovoljnoj situaciji izgrađena je prva kuća od konoplje, a uskoro će početi i zanimljiv eksperiment kojim će se istraćiti kvalitet života u ekološkoj kući

Intervju

14.avgust 2022. Ivana Milanović Hrašovec

Ana Martinoli, teoretičarka medija: Politička frekvencija REM-a

“Konkurs za petu frekvenciju nije morao da bude raspisan, nijedan rok na to nije obavezivao. Ali mišljenja sam da on nije raspisan u prvom krugu zato što je dobar mamac i mogućnost za razne vrste eventualnih pogodbi. Moguće je i da se čekaju određene televizije koje se tek osnivaju. Takođe, kupio se izvestan period za pacifikaciju tržišta i javnosti da oni koji su zainteresovani ne budu previše glasni u svom negodovanju jer postoji mogućnost te pete frekvencije koja će možda nekome od njih pripasti“

Analiza

12.avgust 2022. Sonja Ćirić

Nacionalni udžbenici: Da li će država umeti da napiše istinu

Nova školska godina će početi bez nacionalnih udžbenika iz istorije, geografije i srpskog, zato što Ministarstvo prosvete čeka mišljenje predsednika. Stranke nacionalno orjentisane traže da se izbace inostrani izdavači, a ne znaju da u Srbiji takvih ni nema. U nameri da se ostvari predsednikova inicijativa i napišu nacionalni udžbenici, niko ne pominje naučnu istinu

Intervju: Vladeta Janković

10.avgust 2022. Filip Švarm

Naprednjaci su ozbiljno poljuljani

“Trećina Skupštine je opoziciono orijentisana. To je ozbiljan potencijal. Ono što je za veliko žaljenje jesu trvenja u opoziciji. Ako se ičeg bojim, onda je to da će ovaj opozicioni potencijal u parlamentu biti straćen zbog eventualne eskalacije unutrašnjih razmirica između, pre svega, Narodne stranke i Stranke slobode i pravde. Potrebno je i poželjno da u opoziciji postoje različita mišljenja, ali ne bi smelo biti preganjanja gde će ko sedeti i borbe oko odbora i potpredsedničkih mesta koja ne znače ništa. Mislim da je neophodna praktična koordinacija u delovanju. Ako opozicija stvarno želi da ugrozi Vučića i njegov pogubni režim, mora naći zajednički jezik”

Kultura zaborava

08.avgust 2022. Ivica Dobrić

Prošlost među nama: Gde su (i zbog čega) iščilele devedesete godine

Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter

Rat u Ukrajini

08.avgust 2022. J.H.

Preimenovanje ulica u Ukrajini: Raskrštavanje sa ruskom kulturom

Prorežimski ruski mediji naglašavaju često preterano raskrštavanje Ukrajinaca sa tragovima ruske kulture, ne navodeći da je to posledica vojnog napada Rusije na Ukrajinu i okupacije dela njene terirorije, razaranja zemlje i izazivanja najveće izbegličke krize u Evropi posle Drgog svetskog rata. Zbog stroge cenzure u Rusiji takvo izveštavanje ne bi ni bilo moguće, mediji moraju da se pridržavaju striktinh smernica koje je propisao Kremlj

Čekajući novu vladu

03.avgust 2022. Sofija Popović

Dvanaestorica (ne)stranačkih

Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk

Intervju: Ana Martinoli, teoretičarka medija

03.avgust 2022. Ivana Milanović Hrašovec

Politička frekvencija REM-a

“Na konkurs je bilo prijavljeno 14 televizija, a REM je odlučio da nagradi one četiri za koje je sam konstatovao da nemaju kvalitetan program, da ne unapređuju tržište, izricao im mere opomene, čak privremene zabrane programa i, na kraju, opet rekao da će te četiri televizije zadržati nacionalnu frekvenciju – to je neverovatno”