"Velika uloga je kao partitura prvoj violini u orkestru: morate da imate osećaj za ritam, za muziku koju vam dobacuje vaš partner, vi morate da pustite da život diše sa scene, samo istinitost može da pređe do gledaoca. To se sve uči, ali treba imati i sluha i treba biti svestan... kao muzika..."
Na veličanstvenoj narodnoj skupštini Srbija je dobila novi, svi kažu moderni i demokratski Ustav. Knjaz, međutim, ne deli optimizam Dimitrija Davidovića, Tome Vučića Perišića i drugih, mada priznaje da bi ovaj ustav mogao biti i put iz sadašnjih smutnih vremena i političke neizvesnosti, ali da nije baš siguran u to
Vladimir Ilić, politički direktor G17 plus o imenovanju dr Zorana Stankovića, patologa, za ministra zdravlja
(B92)
Larsonov humor je najčešće humor na drugom koraku. Sazdan je od igre zastajkivanja – dok ne razaberemo na koju se "referentnu oblast" odnosi. Crtež osvaja infantilnom naivnošću, no iza nje kao da "sto đavola viri". Larsonova pažnja usmerena je tamo gde se rađa i gde završava glupost, a ne tamo gde je ona u punoj žestini; zanima ga melanholija gluposti
Sa jedva 36 godina, Oliver Dulić, uz nekoliko većih grešaka, uspeo je da postigne ono za šta je nekima potreban ceo život: svirao je tamburu, bio profesionalni vaterpolista, lekar u Urgentnom centru, ortoped, preduzetnik i trgovac, studentski aktivista, predsednik Skupštine, ministar i suprug
"Povratak u Mostar"; VREME 1047
Pašanče je pašenogovo (pašančevo) dete, porod definisan srodstvom koje nije krvno; pašenozi teorijski mogu biti i braća, ali bi pašanče onda bilo sinovac/sinovica tj. sinovče
Pokorno priznajem, nisam bio u pravu, jer da jesam, čuli bi se i drugi slični glasovi u javnosti, a ne bi usledilo gromoglasno ćutanje, zar ne, zaglušeno tek medijskim fanfarama i šampanjskim čepovima sa svečane dodele NIN-ove nagrade? Da sam kojim slučajem bio u pravu, ne bi valjda posle svega zagrmeli ni pravednički glasovi nekih članova žirija, jer bi to onda zapravo bilo besramno i nečuveno, je li tako, g. Spaić-Pavkoviću?
