Članice NATO-a dogovorile su se oko odgovora na rusku agresiju na Ukrajinu. Na granicama sa Rusijom trupe će biti pojačane, a Ukrajinci snabdeveni nikada viđenim količinima oružja
Predsednik SAD Džo Bajden je doputovao u Brisel gde će prisustvovati samitu NATO-a na vrhu i razgovarati sa predstavnicima EU i G7. Rusi koncetrišu trupe na istoku Ukrajine. Postoji Bojazan da bi Belorusija mogla da napadne Ukrajinu. Putin je naložio da “neprijateljske” države rusku naftu i gas moraju da plaćaju u rubljama. Izrael postaje utočište ruskih oligarha
Kada Putin govori o Ukrajini kao delu projekta “antirusija”, on ima u vidu Ivana Iljina koji je pisao da su “Evropljani raznih država sanjali (...) da potisnu Rusiju u Aziju” i da joj oduzmu teritorije koje su susedne Evropi, posebno Ukrajinu. A onda donosi presudu: “Ukrajina mora da bira između Poljske i Rusije”. Baštinik i nosilac tog istorijskog antiruskog projekta danas je NATO. Ruska borba za Ukrajinu, iz perspektive Moskve, jeste borba za njenu dalju egzistenciju kao evropske sile
Četvrte nedelje rata pojavilo se u SAD i zemljama Evropske unije mnogo analiza koje po Rusiju katastrofično sagledavaju dosadašnji tok borbi. Insistira se na problemima u sistemu rukovođenja i komandovanja, slabostima logistike, visokim gubicima ljudi i tehnike. U osnovni sve je to tačno, ali zaključak da je Ruska vojska posrnula i da se nalazi pred porazom preterano je smeo. Zvanična Moskva nema nameru da odustane
Rusi nastavljaju sa bombardovanjem ukrajinskih gradova i razaranjem civilne infrastrukture što je CNN nazvao „urbicidom“. Ukrajinske snage su na više lokacija pokrenule kontraofanzivu. Predsednik SAD Džo Bajden kreće na put u Evropu: u Briselu će u četvrtaka učestvovati na sastanku na vrhu NATO-a, u petak leti za Varšavu. Zapadni saveznici razmatraće dalje korake protiv Rusije i za još obimniju podršku Ukrajine
U Maripolju se vode ulične borbe. Bombardovano je predgrađe Odese. U Kijevu je projektil velike razorne moći pogodio tržni centar. Evakuacija civila iz svih ratom ugroženih gradova se nastavlja. Zelenski odbija ruske ultimatume i zabranjuje rad proruskih partija. Bajden upozorava da bi Rusija mogla da upotrebi hemijsko oružje
Kineski ugledni autori ne samo da savetuju da se Peking ne upušta ni u kakav antizapadni savez sa Moskvom i rizikuje sekundarne sankcije, već da Kina po pitanju rata u Ukrajini zarad sopstvenih interesa treba da se stavi na stranu većine sveta. Takvi tekstovi ne objavljuju se ni slučajno ni bez blagoslova partijskog i državnog vrha
Ukrajincima je osim novih velikih količina raketa predsednik SAD Džo Bajden obećao i 100 dronova malog dometa za osmatranje terena, razno pešadijsko naoružanje i municiju. Upravo zahvaljujući donacijama u sofiticiranom oružju ukrajinske snage tako uspešno odelovaju ruskoj invaziji
U Mariupolju je pogođeno pozorište u kome su se sakrivili civili. SAD su izdvojile dodatnih 800 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini, a Bajden je Putina nazvao “ratnim zločincem”. Putin je prvi put upozorio ruske oligarhe spominjući ih u kontekstu “pete kolone”. U pregovaračkom mirovnom procesu pojavila se iskra nade
Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša
Amerika nikada nije bila veliki korisnik ruskih energenata. Godišnje se uvozilo oko osam procenata nafte i naftnih derivata, dok je u decembru, kada su počeli da stižu prvi ruski ultimatumi, uvoz pao na svega dva odsto, ali je bez obzira na to više nego očigledno da nijedna država na svetu neće biti pošteđena posledica rata u Ukrajini
