"Ovde postoji problem što su do sada jedini izvor teološkog znanja koje daje unutrašnju perspektivu – potrebnu za razumevanje prave prirode religije – bili matični teološki fakulteti. Između njih i šireg akademskog obrazovanja ne postoji ništa. Ova disciplina, religiologija, upravo premošćava jaz koji postoji između teologija i šireg akademskog obrazovanja"
Opet istorija u Srbiji: odlaganje pregovora sa Evropskom unijom zbog toga što nije uhapšen general Mladić, Koštuničin poziv Mladiću da se preda; ostavka potpredsednika srpske vlade i glavnog evropskog pregovarača Miroljuba Labusa
Posle ovog poraza izvesno je da De Vilpen mora da smanji političke ambicije, jer mu je popularnost pala na najniže grane
Kakve su bile karijere i odnos prema Slobodanu Miloševiću Milorada Vučelića, Milutina Mrkonjića, Bogoljuba Bjelice, Uroša Šuvakovića, Dragana Hadži Antića i Bojana Kekića
Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket
Drama koja je zadesila najstariju evropsku demokratsku zemlju samo je pokazala do koje mere je već više decenija vođena pogrešna politika kroz licemerje i zataškavanje istine, gde su se ređali lažna obećanja, retorika i nemarnost, umesto pravih i konkretnih poteza; radi pridobijanja izbornih glasova, zanemarivana je prava slika stanja na terenu
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Antiamerikanizam je deo latinoameričkog folklora isto kao i karneval
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
