Trebalo je da administracija američkog predsednika upre prstom u Keljmendija da bi se o njemu govorilo kao o najmoćnijem trgovcu narkoticima u ovom delu sveta. Do tog trenutka on je bio preduzetnik sa nekim nejasnoćama u karijeri
U političkom životu i u glavnoj medijskoj struji možda se i forsiraju takozvana identitetska pitanja, ali su obični ljudi u tom smislu uglavnom relaksirani. Listom se od srca smeju novim slovima crnogorskog jezika (čitaj: meko š). To, međutim, ne znači da crnogorski jezik nema svoje specifičnosti. Beležim samo dve. Lokalni tabletomani imaju zgodan izraz za Diazepam; zovu ga Kameron, zbog glumice što se preziva Diaz
"Ljudski mozak je najveći resurs koji civilizacija ima, i on uglavnom u našim glavama leži neiskorišćen. Ali postoje tehnike kako da se njegov kapacitet koristi bolje"
Petar II, koji je imao 11 godina kada je posle smrti svog oca Aleksandra I postao kralj, 17 – 27. marta 1941, dvadeset jednu kada je izgubio vlast, 32 godine posle smrti biće prenet iz Libertivila na Oplenac. Na čelu odbora za sahranu biće predsednik Srbije. Ni u jednoj od balkanskih država monarhija nije vraćena na vlast, ali se u svima uz manje ili više pijeteta zatvaraju knjige prošlosti
Idealističku ideju o ujedinjenim evropskim nacijama i zajedničkom evropskom identitetu, usled ekonomske i finansijske krize potisnule su rasprave o tome ko će čiji budžet i na koji način da kontroliše i kako da se sankcionišu budžetski prestupnici. Evropska unija s jedne strane sve više srasta, ali iz nužde, a ne kao rezultat razvoja evropske svesti. A s druge strane deli se na države prvog i drugog reda. Što se proširenja tiče, nestalo je svakog entuzijazma
Dva su pitanja koja nedeljama unazad uznemiravaju predizbornu Srbiju – da li će se predsednički izbori održati kad i parlamentarni i ko će biti kandidat demokrata za premijera
"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"
Ovolika spremnost suseda da se bave jedni drugima pokazuje da nijedna od tri države koje su ovde u pitanju – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina – nisu spremne ni dovoljno snažne da se bave same sobom i sopstvenim problemima, kojih imaju i preko glave. Valjda zato te glave i okreću od sebe i međusobno upiru prstom tvrdeći da je koren problema u onom drugom. Ili u Anđelini Džoli
Godina za nama, 2011, protekla je u znaku svetskih finansijskih stresova i strahova, koje su pratile domaća stagnacija i konfuzija, što je krunisano odlaganjem evropske odluke o odobravanju Srbiji statusa kandidata za ulazak u EU (9. decembar). Godine u takvom sivom tonu će se malo koji naš privrednik rado sećati, a građani bi je najradije zaboravili. Dovoljno je samo reći da je u proseku više od 100 ljudi dnevno gubilo posao. Na domaće stresove nadovezale su se još sumornije svetske prognoze, da celoj Evropi sledi "decenija bez razvoja"
Hrišćanski kulturni centar, Fondacija "Kondrad Adenauer" i Centar za evropske studije sproveli su, u periodu od juna 2010. do februara 2011, istraživanje na temu "Religioznost građana Srbije i njihov odnos prema evropskim integracijama". Iako postoje strah i zazor od Evrope, on je slično rasprostranjen među vernicima kao i među onima koji nisu religiozni. Čak najveći broj onih koji podržavaju evropske integracije Srbije dolazi iz redova tradicionalnih vernika
