Nuspojave

Ćirilična alhemija i Хрватски бог Марс

U moru letnjih pseudotema ponovo je na vrh izbilo "uterivanje ćirilice", ali ovaj put s pompeznim akademskim pokrićem žalosnog dometa

Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji

Engleski bez Engleza

I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo

Politička korektnost

Svet na zrnu graška

Stiče se utisak da su zbog preterane političke korektnosti dovedene do apsurda svi počeli da se bune protiv nje, a da ona ipak i dalje dominira političkim i medijskim mejnstrimom. Da li se tako podstiče krhkost i zapravo naglašava nejednakost, to jest, da li je preterana politička korektnost postala politički nekorektna

Baština

Šta će biti ako padne kiša

Zašto su arheološka istraživanja lokaliteta Belo brdo kod Vinče već drugu godinu na pauzi, kome to odgovara i o ostalom na tu temu, a povodom izložbe koja prikazuje šta je sve tamo vredno i važno urađeno

Intervju – Vesna Teršelič, Documenta

Jasenovac, Vukovar i revizionizam u Srbiji i Hrvatskoj

"Teško je očekivati zrele korake jer je povijesno gledano dominantni trend poricanje zločina. Čak i kad se činjenice sudski utvrde, ljudi ih sporo prihvaćaju jer ih često minoriziraju političari. A ono što nam se sada događa jeste da se umjesto preuzimanja odgovornosti za zločine počinjene devedesetih i njihove posljedice, negiraju i zločini počinjeni u Drugom svjetskom ratu"

Lični stav

Opšti mukajet!

Članovi komisije Ministarstva kulture "izneli su stav" – dakle unisono, da navođenje imena članova komisije koji su ojadili časopis "Kvartal" 2017. "ne predstavlja dobru praksu". A to znači: u pamet se časopisi koji 2018. niste podržani! Nemoj slučajno da neko zucne, da se usprotivi, jer to "ne predstavlja dobru praksu"!!!

Intervju – Aleksandar Kostić, eksperimentalni psiholog i dopisni član SANU

Govor kao sredstvo predviđanja

"Praćenje promena učestalosti pojedinih pojmova može da posluži kao nagoveštaj budućih događaja. Da smo, na primer, pratili učestalost toponima "Kosovo" od 1990. godine u nekoliko vodećih svetskih dnevnih novina, videli bismo da od 1996. godine njegova učestalost naglo raste"

Intervju – Milisav Savić, pisac

Bila jednom Šezdeset osma

"Možete li da predočite sebi sliku kako deca današnjih političara na vlasti stoje u prvim redovima demonstracija uperenih protiv njihovih očeva. Ili da zamislite kako se deca tajkuna pridružuju protestima radnika koje su njihovi očevi poslali na ulicu, da riju, kao svinje, po kontejnerima"

Kultura sećanja

Sa dželatovim unukom

Boravku Rajnera Hesa ukazana je pažnja kakvoj ne mogu da se nadaju ni značajni umetnici u poseti našoj zemlji. Po mom mišljenju, isuviše velika pažnja, iako je odlično što se govorilo ne o nama, unuku masovnog dželata i meni, slučajno preživeloj žrtvi, nego o onoj prošlosti koja je bila tako strašna da je logično što želimo da je zaboravimo

Vreme solidarnosti – Slučaj samohrane majke

Postporođajne muke sa administracijom

Kako žena koja je radila šest meseci i jedan dan dobija obračun za porodiljsku naknadu kao da je radila manje od šest meseci i pritom je sve po zakonu? Zašto samohrana majka ne može da podnese elektronsku prijavu za upis u vrtić, jer "unapređeni", "savremeni" digitalizovani sistem zahteva jedinstveni matični broj oca

Lični stav

Unutrašnji dijalog između želja i stvarnosti

Ni u jednom trenutku trajanja unutrašnjeg dijaloga nije bilo organizovanog pokušaja da se približe stavovi onih koji smatraju da je svaki dogovor s kosovskim Albancima "izdaja" i onih koji su insistirali na neophodnosti dogovora i kompromisa

Pravosuđe u Srbiji

Tri grane vlasti: crno

"Znate li šta je najhitnije i najvažnije da se promeni kad Slobodan Milošević ode sa vlasti?", upitao je profesor Ljubiša Rajić u proleće 2000. ustreptale polaznike Beogradske otvorene škole toliko željne promena. "Policija i pravosuđe. To su dve ključne stvari za razvoj demokratije", rekao je profesor Rajić. Nekoliko godina ranije čuveni i nagrađivani poljski reditelj Kšištof Kišlovski završio je svoju kapitalnu filmsku trilogiju "Tri boje: plavo, belo, crveno" inspirisanu fundamentalnim nasleđem Francuske revolucije – bratstvo, jednakost, sloboda, postulatima koji će postati osnova svake moderne demokratije. Srećom po njih, a na žalost mnogih građana Srbije, Kišlovski i Rajić nisu dočekali da vide kako Aleksandar Vučić i njegovi prijatelji sistematski razgrađuju dvovekovnu evropsku tradiciju zavijajući pravosuđe u nešto što ni fizika ni likovna umetnost ne priznaju za boju – crno