Govoreći na TV Pinku, Aleksandar Vučić je izjavio da u Srbiji prema nezvaničnim rezultatima još nezavršenog popisa živi oko 6.550.000 osoba. Dodao je otprilike i da je to ludilo od uspeha, jer se očekivalo da će brojnost biti tek oko 6,1 miliona. Prava istina je da su skoro svi demografi predviđali da Srbija ima oko 6,5 miliona stanovnika. Inače, na popisu 2011. ubeleženo je nešto više od 7.180.000 žitelja ove države
U knjizi Sunovrat: Kriza liberalne demokratije Manuela Kastelsa (Clio) nema ni reči o Srbiji, pa ipak, njegova priča o ovoj temi zasnovana na primerima Amerike i država Evropske unije pomaže razumevanju i ovdašnjih zbivanja
“Često se dešava fenomen ‘staklenog plafona’, gde je ženama mnogo teže da dosegnu najviše političke pozicije bez obzira na kvalitet. Sada imamo zanemarljiv broj žena na čelu partija, a većina se i povlači iz političke trke, unapred misleći da nisu dovoljno kredibilne. Ženama se sve mnogo više zamera – i kada se snađu u politici i kada se ne snađu, i način na koji se prezentuju, kako se oblače, kakve su im frizure…”
Nema nikakvih razloga da beskompromisno verujemo kako će sunce sutra izaći. Ako imamo hipotezu koja to predskazuje, lako je možemo potvrditi svakog jutra, ali zapravo, iz takvih opažanja nikako ne možemo znati da li će jednom doći jutro kad sunca neće biti na istoku
“Napredna” Srbija, osim elemenata DDR-a i Kolumbije (kojima smo se bavili prošle nedelje), dobija i komponentu Islamske Republike Iran, odnosno bilo koje druge teokratije
Kombinatorika treće vlade Ane Brnabić ista je kao i kod svih dosad: malo vernih prijatelja, malo novih lica, nekoliko ispadanja, nešto prepakivanja naprednjačkih frakcija… I naravno, obećanje predsednika države da ni ova vlada neće izgurati pun mandat, jer su, kako reče, tu da preguraju zimu
“Ovo što nam se dešava na Šordošu je klasičan primer komodifikacije javnog dobra u službi privatnog interesa političke i građevinske mafije. Situacija prilično podseća na južnoameričke scenarije, gde imate korumpirane lokalne vlastodršce u ljubavi sa krupnim kapitalom i policiju koja za smešan novac štiti nečije gospodarske pozicije. Možda mi je jedan od najturobnijih utisaka upravo ta degradacija policije”
Zašto je učionica mesto gde bi deca odnosno mladi trebalo da uče o ravnopravnosti i, kasnije, rodno zasnovanom nasilju? Kako je u praksi? Koje mogućnosti za prevenciju se pružaju? Kakvi bi, kada je reč o tim temama, obrazovni sadržaji bili primereni u osnovnim i srednjim školama? Da li su nastavnici voljni, ali i obučeni da pruže odgovarajuću podršku? Šta radi nadležno ministarstvo po tom pitanju? I zašto bi pogled na Veliku Britaniju mogao da nam bude značajan
Ruski migranti istisnuli su studente iz unutrašnjosti Srbije iz centralnih beogradskih optština. Dok se jedna Ruskinja iz Sankt Peterburga raduje povoljnim cenama, mnogi studenti iz provincije uz pomoć roditelja moraju uz studije da rade da bi mogli da finansiraju boravak u Beogradu
Od nagrađivanog inženjera više može da se očekuje u oblasti telekomunikacija, a manje što se tiče položaja medija i medisjkih sloboda na koje iz godine u godinu upozorava Evropska komisija
„Sjajan je primer nemačkog Ministarstva kulture i medija koji je i ove godine subvencionirao izdavačima 30% troškova zakupa štandova na upravo završenom Frankfurtskom sajmu knjiga“
...A onda se u jednoj krivini, kada se rastinje proredilo, daleko dole ukazala zelena dolina što vijuga između alpskih litica i vrhova, prošarana naseljima, kao sa goblena ili kič-postera. I u to je ukazanje stalo sve zbog čega nema tog iskustva putovanja koje se može uporediti sa onim koje donosi putovanje vozom; to je taj trenutak u kome putnik, svuda okružen pejzažem kroz koji prolazi, zajedno sa svojim vagonom i kompozicijom postaje njegov integralni deo, ušuškan i rasterećen muka, briga, nelagode i skučenosti automobila, autobusa ili aviona. Dobro, treba biti iskren, možda bi se ta vrsta uzbuđenja mogla vezati i za putovanje brodom, ali to su neki drugi nemiri i to nije za poređenje
