Dragan Gatar, bivši radnik Zastave, biznismen

05.jul 2002. Zabeležio: Miša Brkić

Ima nade u čarapi

Gledao sam po Kragujevcu: niko se ne smeje. Postali smo ljudi koji kroz život idu k’o prolaznici. Zato sam rešio da nešto radim za sebe i svoju porodicu. Uzeo sam od države kredit i kupio mašinu za proizvodnju muških čarapa

Vreme novca

05.jul 2002. Radovan Jelašić, viceguverner

Razvoj bankarskog sektora

Banke se moraju ponovo okrenuti tržištu, odnosno već odavno zaboravljenom klijentu

Priča sa naslovne strane

05.jul 2002. Miloš Vasić

Tišina, snima se

U svojoj strasnoj želji da zadrži položaj, gen. Pavković odigrao je još jedan adut: pokušao je da impresionira DOS, to jest Đinđićevu stranku, pričom o nameri Koštuničinog kabineta da vojskom napadne Đinđiću toliko drag Biro za komunikacije Vlade Srbije. Izgleda da je to pre bio pokušaj namere, trenutna inspiracija u kasnim noćnim satima, ali – čak i takve pijane budalaštine nedopustive su na tako visokom mestu kakav je kabinet Vrhovnog Komandanta. Koštunica, nevešt u stvarima tehničkim, sada se vadi da kako je bio prisluškivan iz tog čuvenog Biroa

Politička kriza

05.jul 2002. Milan Milošević

Izbori i generalka

Vidovdanski protest opozicije zavšen je bez velike drame. Drame ovde piše vlast

Pun kufer marketinga (8)

05.jul 2002. Redakcija Vremena

?lati pa klati

Država nema ideju da mi persira. Ili, možda porez treba da plate tinejdžeri

26.jun 2002. Tamara Skrozza

Juni

Istraživanje - kako je propao jugoslovenski fudbal

26.jun 2002. Marko Andrejić, Vedran Ivanković, Nikola Kojić, Dušan Spasojević, Krešimir Zicer

Pijaca svih boja

Ako se zna da jedna sezona u našoj Prvoj ligi košta od milion do milion i po maraka, na mestu je i pitanje koji klub može da obezbedi toliki novac i na osnovu čega? Sponzori i firme koji ulaze u naš fudbal gotovo da ne postoje, a od publike više niko ne živi

Deoba socijalista

26.jun 2002. Nenad Lj. Stefanović

SPS, majke mi!

Nekadašnja vladajuća partija počela je polako da se deli na one koji jedinu šansu za opstanak vide u što bržem odricanju od Miloševića i na one koji smatraju da je za novog Slobu isuviše rano, pogotovo u trenutku kada se on, po njihovom mišljenju, tako dobro drži u Hagu i "brani svoj narod". Dele se zatim i na one koji smatraju da socijalistima ama baš sve (osim njih samih) na političkoj sceni Srbije ide na ruku, ali i na protivnike teze po kojoj izbore ovde nikada ne dobija opozicija, već ih samo gubi vlast svojom glupošću i pohlepnošću, što ovdašnji socijalisti valjda najbolje znaju