Svaka država ima korupciju, samo u Srbiji korupcionaši imaju državu. Prosto – sistemski klijentelizam čini temelje i potporne zidove aktuelne vlasti. Kako onda pravosuđe može biti izvan tih kandži
Zagorka Dolovac i Nenad Stefanović da podnesu ostavke, a tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović da se vrate na slučaj korupcije u EPS-u
Muk u Srpskoj naprednoj stranci o dešavanjima u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu prekinuo je u utorak uveče najistaknutiji među svim SNS pravnicima - predsednik države lično – izjavom je da se protiv šefa VJT Nenada Stefanovića vodi „politička hajka”. Aleksandar Vučić tako nije uzeo u zaštitu VJT, niti sam tužilački sistem, on je dao signal članovima svoje stranke i tablodima da krenu u otvoreni napad na hrabre zamenice tužioca Bojanu Savović i Jasminu Paunović i na sve druge koji se usprotive njihovoj protivzakonitoj smeni
U kojoj još državi javni tužioci zovu telefonom TV emisiju i plačući traže pomoć javnosti jer ne mogu više da trpe teror svog nadređenog? Zašto desetine zamenika tužilaca, koji su odlučili da javno podrže koleginice, od Državnog veća tužilaca traže zaštitu njihove samostalnosti? I ko je, zapravo, Nenad Stefanović
Trošenjem celokupne energije na odnose Srbije i Kosova, EU i SAD će se mnogo manje baviti unutrašnjim stvarima u Srbiji i to je koncesija koju Vučić dobija ako bude kooperativan do kraja. Toga je svesna i opozicija, koja kaže da će on sebi kupiti još deset godina na vlasti, ali to je već naš problem ili uspeh – zavisi iz kog se ugla gleda. Dok traje rat, neće biti previše prostora za priču o demokratiji, to je jasno, posebno ako za njom nema velike potrebe
Ekonomista Dragan Radović već godinama unazad skreće pažnju javnosti (za to zainteresovanoj) na ogromne ekonomske posledice gubitka električne energije u “prenosu”. Kao jedinicu za lakše razumevanje koristi poređenje da je taj gubitak toliko ogroman da predstavlja količinu godišnje proizvodnje Đerdapa 1; ako bi to bilo iz termosektora, on kaže da se sagori količina lignita zapremine i veličine planine Rtanj da bi se proizvela električna energija koja se isporuči iz mesta proizvodnje, ali nikada ne stigne do mesta na kome bi se potrošila i, naravno, naplatila
Dragan Džajić još uvek nije ni reč prozborio, a čini se da ni Aleksandar Vučić još nije do kraja prelomio i sve su opcije i dalje otvorene: da sve prođe po do sada praktikovanom scenariju i Džajić bude ubedljivo izabran, ili da se delegatima naloži, kao što je to bilo u oktobru, da bojkotuju sednicu i nastavi se v. d. stanje u FSS-u ili da nekim čudom vlast posluša javnost, navijače, proslavljene fudbalere i trenere i okrene se Vidiću
U kojoj još državi javni tužioci zovu telefonom TV emisiju i plačući traže pomoć javnosti jer ne mogu više da trpe teror svog nadređenog? Zašto desetine zamenika tužilaca koji su odlučili da javno podrže koleginice od Državnog veća tužilaca traže zaštitu njihove samostalnosti? I ko je, zapravo, Nenad Stefanović
“Nije sve u novcu. Takav život traži mnogo odricanja i žrtve, podređivanja privatnog službi i profesiji. I na to treba računati, biti spreman i fizički i psihički. A kad odeš u penziju, praktično ti niko ne kaže hvala. Ipak, ne žalim se. Za 21 godinu službe sam dogurao do zastavnika prve klase… Prateći naše vojne funkcionere i ministre, obišao sam 23 zemlje. Video sam uživo Kim II Sunga, Moamera Gadafija, Sadama Huseina...”
Da bismo potpuno razumeli tržište nekretnina u Srbiji, odnosno eksploziju izgradnje i vrednosti kvadrata, pa i pogledali u budućnost, moramo se vratiti nekoliko koraka unazad. Nekretnine su ovde izuzetno dobar posao pre svega za vlasnike naših života. Naša ekonomija se u dobroj meri upravo zasniva na građevinsko-investitorskoj industriji. Interesantno je to područje jer se na njemu može prati ogroman novac, onaj dakako nezakonito ili poluzakonito stečen
Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme
Milica Živadinović je slikarka, ali je za nastanak monografije Ornamenti Srbije, pirotski ćilim važnije što je praunuka pisca Bore Stankovića
