Afera Pavković

22.jul 2002. Aleksandar Ćirić

Rafali časti

Slučaj, skandal, afera ili štogod bilo, javna bura izazvana Koštuničinim smenjivanjem načelnika Generalštaba VJ Nebojše Pavkovića pretvara se – žalosno predvidljivo – u nastavak političkih obračuna koji će – valja se nadati – ubrzati raspisivanje prevremenih izbora. General je, u dvostrukoj ulozi penzionera i "srpskog oficira", počeo da se ponavlja; njegova uloga je, izgleda, potrošena. Na scenu, tradicionalno zabavljački razbarušena, izlazi Skupština Srbije

Dodatak:

10.jul 2002. Redakcija Vremena

Kuda idu Srbija i Crna Gora

U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska

Evropska unija i imigranti

10.jul 2002. Nemanja Vlačo

(Ne)poželjni stranci

Prema podacima Svetske organizacije za migracije sa sedištem u Ženevi, Evropskoj uniji će u narednih 25 godina trebati oko 35.000.000 stranaca iz siromašnih zemalja, koji će činiti jeftinu radnu snagu

Kriminal

10.jul 2002. Jovan Dulović

Beograd-Amsterdam, via Sofija

Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, uhapšen je u Sofiji na zahtev holandske policije koja ga opisuje kao "opasnog međunarodnog teroristu" i sumnjiči za dvadeset tri ubistva. Policajac Zoran Đorđević, osuđen za razbojništvo, objasnio je u Beogradu kako je Jocić naručio ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš koje su počinili njegove kolege Bojan Milosavljević i Nenad Dragišić

Specijalno tužilaštvo

10.jul 2002. Miloš Vasić

Ko čuva čuvare

Nacrti dvaju zakona – o osnivanju specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i o posebnom postupku – pojavili su se u javnosti pre nego u parlamentima. Primedbi na nacrte ovih zakona ima raznih: od zahteva da se povuku, pa do predloga kako da se poprave

Država i mafija

10.jul 2002. Dejan Anastasijević

Čedo, pazi metak

Ministar Mihajlović je objasnio da spiskova za likvidaciju i centara moći ima raznih, ali da je interesantno to što se ime Čedomira Jovanovića nalazi na svim tim spiskovima i, odgovarajući na primedbu da iznošenje u javnost nepotpunih podataka ove vrste proizvodi više štete nego koristi, rekao je donekle u šali da je ovaj metod naučio od Amerikanaca - razgovor se vodio na proslavi 4. jula u američkoj rezidenciji

Povodom smrti Džona Gotija

19.jun 2002. Zoran Jevtović

Mafija i mitologija

Filmovi o mafiji uvek će biti popularni jer ljudi žele da gledaju i po hiljadu puta istu priču. Pojaviće se sigurno više filmova o Jakuzi ili ruskoj mafji, ali će još dugo ta dvoredna odela na prugaste bele štrafte, to ljubljenje ruke bosu, ta odsečena glava omiljenog konja biti povod za maštarenje, ali i predrasude. Iako se 1992. godina zbog hapšenja Džona Gotija smatra za završnu Koza nostre, mit o mafijašima živeće još dugo, kao što su kaubojski filmovi nadživeli Bufala Bila

Evropski izbori - Češka

19.jun 2002. Veljko Samolov

Konzervativci – gubitnici

Gotovo svaki peti građanin dao je svoj glas komunistima

Amerika i obaveštajne službe

19.jun 2002. Duška Anastasijević

Rat posle rata

Nakon serije otkrića koja ukazuju na to da su napadi od 11. septembra mogli biti makar odgođeni, ako ne i predupređeni, samo da je neko u obaveštajnim službama uradio svoj domaći zadatak kako treba, američka administracija i čelnici CIA i FBI-ja suočavaju se s nizom neugodnih pitanja: na šta odlazi blizu 50 milijardi dolara iz budžeta za finansiranje službi zaduženih za bezbednost, ako osobe čiji je zadatak da povezuju tačkice, iz čega će im se ukazati smislena figura, od tih papira prave aviončiće i pokušavaju njima da pogode kantu za otpatke