"Mi više nemamo priliku da sebi napravimo još jednu šansu – ovo je naša šansa. Da se ovaj sistem promeni, da ja počnem da se bavim isključivo svojim poslom, da ne moram više da pričam za ‘Vreme’ o ovim protestima jer to nije moj posao, niti će politika ikada biti moj posao – boli me dupe da se bavim politikom. Stvarno, nemam nikakve ambicije te vrste, osim što ne mogu da sedim kod kuće i ćutim"
Ako pogledamo dela Jorgovanke Tabaković i izbor suzimo samo na poslednjih šest i po godina dobijamo bukvalno foto-robota naprednjaka na visokoj funkciji: dovedena na izuzetno važnu funkciju po političkoj liniji, ima plagirani doktorat, a tokom boravka na sadašnjem položaju povezivana je sa korupcijom, nepotizmom i cenzurom. Ako ovoj slici dodamo i detalj iz prethodnog života, koji je otkrio BIRN – a to je stan od 144 kvadrata, koji je, kao ministarka u Vladi Srbije, tokom 2000. godine kupila pod izuzetno povoljnim uslovima i u potpunosti otplatila tri godine nakon što su njeni opet došli na vlast – slika je kompletna
Ubijen na radnom mestu, ispred sedišta svoje političke organizacije u Kosovskoj Mitrovici, Oliver Ivanović je za godinu dana postao simbol političkog otpora u Srbiji uprkos intenzivnom radu Prištine i Beograda da se puna istina o njegovom ubistvu nikada ne sazna. Jedini koji tvrdi da zna ko su ubice, to saznanje još drži za sebe praveći od istrage cirkus
Svaki dan već godinama Marko Somborac opisuje našu stvarnost u stripu koji objavljuje dnevni list "Blic". Markova putešestvija kroz srpsku političku i društvenu scenu uvek su duhovita, čak i kad bi čovek zaplakao nad stvarnošću koju crta. Na novogodišnjem prijemu u Vladi Srbije Ani Brnabić je poklonio majicu s likom Aleksandra Vučića kao stražara nad istinom zatvorenom u kavez. Premijerki nije bilo baš pravo. Ali, takav je Marko. Kad bi crtao ono što se njima dopada, ne bi bilo ni ovog intervjua. Postavili smo mu deset pitanja a on je odgovorio olovkom. A ova, kako kaže dečija pesmica, piše srcem.
"To što je uspelo u Šapcu, može da uspe u celoj Srbiji"
"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"
Kao globalni šampion forme televizijske političke satire, Oliver je pouzdani glas marginalizovanih u vreme divljanja populizma, ali liberalne vrednosti zastupa ne podležući "politički korektnoj" sterilizaciji jezika i mišljenja
Sa juga se pojaviše crni automobili, svi se okrenuše ka jugu, evo ga, sa juga, sami predsednik Vučić, svi dadoše aplauz ka jugu...
"Ovo vreme osećam kao vreme društvene, političke paranoje, totalitarizma medija, vratolomnih spinova, a od toga i razum i nervi posustaju"
Kosovo je 2018. bila najčešća reč na televiziji, sa najmanje slike. Gotovo nikada nismo videli život običnih ljudi, Albanca nismo videli na televiziji decenijama, nikada precizno ne znamo kakav je odnos kosovskih Srba prema vladi u Prištini
Osetio sam se prepoznatim i prozvanim, pa razmišljam pred televizorom, ovako pred Novu godinu, ko sam i šta sam
Saša Janković se od "liblinga" građanske javnosti postepeno pretvorio u političkog čudaka, survavajući se u folder "nevažno", jedini u kojem političar ne sme da se nađe
