Uveren da "mudri ljudi nikada ne zure i nikada ne oklijevaju", Marović je čovek koji sve tri puta vaga i odmeri pre nego odseče, upušta se u trke samo ako je siguran da će biti prvi, u protivnom odustaje
Kućni video snimak iz zbirke Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti koga se dokopalo haško tužilaštvo retka je ilustracija onoga na šta cela ta priča iznutra liči. Još ređa je prilika da se svi akteri ovako skupe i slikaju zajedno: od Miloševića do Žike Crnogorca. Bilo je tu smotri, vojne muzike, zdravica, pucnjave, jela i pića; sve, međutim, u jednoj opipljivo prigušenoj atmosferi prećutne neugodnosti
Dolazak Radomira Antića na kormilo fudbalskog kluba doveo je do istorijske činjenice da dva Srbina vode dve najjače sekcije popularnog katalonskog kluba jer je od letos na čelu košarkaša Barse Svetislav Pešić
U ovom radu govorim o misionarskoj inteligenciji u postmiloševićevskoj Srbiji*. Pošto odredim sam pojam misionarske inteligencije i opišem ideologiju koju je domaća misionarska inteligencija stvorila, izneću i svoje mišljenje o toj pojavi
Kao i u politici, tako bi i u Hagu Milanu Milutinoviću ponovo moglo da se dogodi da od njega očekuju neuporedivo više nego što on objektivno može da pruži. U poslednjim godinama Miloševićeve vladavine od njega su mnogi potajno očekivali da kao predsednik Srbije makar ponekad podigne glas protiv jedne očajne politike. Kada je preživeo oktobarske promene i ostao u kabinetu na Andrićevom vencu, socijalisti su od njega tražili da maltene promeni tok istorije – da kao predsednik Srbije uspori sve zakonske predloge novih vlasti, da spreči odlazak Miloševića u Hag. Sada kada je i sam stigao u Hag, od njega tamo, izgleda, očekuju da bude možda i krunski svedok protiv Miloševića, čoveka čiju je "državničku mudrost" nekada hvalio
Šta su vesti godine u našoj Srbiji, zemlji čuda; u kojoj postoji Skupština, ali se ne zna ko su poslanici; ima izbora, ali se ne može izabrati predsednik; ne može se izabrati predsednik, ali njegovu dužnost može preuzeti svaki poslanik većine; u zemlji u kojoj ima transparentnosti, ali se ne zna ko su podizvođači javnih radova; u kojoj se govori o svetskim ekonomskim standardima, a kriminalce javno nazivaju "biznismenima" (ili "kontroverznim biznismenima"); u kojoj ima kapitalizma, ali nema kapitala; gde se hvali ekonomski deo reformi, a pravi se 3,6 milijardi dolara spoljnog deficita; u zemlji u kojoj hvataju špijune, pa im se izvinjavaju; u kojoj se još ne zna da li će biti federacije s Crnom Gorom, ali se već zna ko će biti federalni ministri...
Ako verifikuje pobedu, Koštunica neće steći mnogo moći jer je bez parlamenta predsednik slab; ako je ne verifikuje, bitka za parlament još je izglednija
Prvog februara, po Zakonu o radio-difuziji, Radio televizija Srbije prestaje da postoji. Jedan od stubova Miloševićevog režima – po oceni analitičara najnovije istorije RTS-a – trebalo bi da bude transformisan u javni servis koji će finansirati gledaoci. Otvorena su mnoga pitanja: šta je to javni servis, ko će i na koji način upravljati Televizijom, da li su građani Srbije spremni da finansiraju njeno postojanje...
U političkoj čaršiji: haški Tribunal je "ka-ka" i "no-no". Neki to tvrde iskreno; mnogo više njih licemerno i izokola pokušava da Gde Treba ukaže na svoju novu "političku korektnost". Nije ovde reč samo o novinarima koji svedoče u Hagu; ovde je reč o svakom svedoku koga optužba izvede pred Miloševića: što je svedok precizniji i pouzdaniji to će ga politička čaršija više olajavati
