I poreklom i životnom sudbinom Nušić je paradigmatičan pisac Balkana. Ceo svoj život on je živeo unutar granica jednog sveta, svog sveta, sveta koji bismo mogli nazvati balkanskim. To je Balkan, rečima Bore Glišića, u kome se sintetizira "integralno mediteranska kultura", a u opusu samog Nušića se odslikava ona promašena mogućnost naše nesuđene renesanse
Jelena Karleuša odgovorila je na izazov Čede Jovanovića. Da bi pojačala efekat i nadmašila Staniju, koja se pomalo sirotinjski u kupatilu polila iz plastične činijice, Karleuša je skvasila "versaće" haljinu vrednu 5000 evra!
"Sitne" stvari kao javni prevoz uvek su važan društveni lakmus: na njima se svaki siledžija i hohštapler brzo demaskira
"S propuštanjem odmora dolazi i rizik od ‘burnouta’, ili akutnog premora, koji lako može preći u ozbiljnija stanja napada panike, povišene anksioznosti, dezorijentisanosti, naglih promena raspoloženja, čak i paranoičnog ponašanja", kaže za "Vreme" psihoterapeutkinja Lidija Vasiljević
U Londonu je pre nekoliko meseci objavljena biografska knjiga o Borhesu koju potpisuje njegov prijatelj i prevodilac na engleski Norman Tomas di Đovani. Koncentrisana na tri godine Borhesovog braka sa Elzom Astet Miljan, ova knjiga pokušava da nam približi Borhesa-čoveka, nevidljivu senu iza Borhesa-pisca, ali to često, nažalost, čini na tabloidan i nedostojan način
Kažu da, ako imate dobru torbu i cipele, ostatak odevne kombinacije ne mora da bude reprezentativan da biste izgledali elegantno. Izgleda da je slično i u politici: ako imate jaku partiju i stabilnu političku funkciju, nije neophodno da doktorat bude dobar, ni autentičan – važno je da vam ispred imena i prezimena stoji dr
Ovih dana, kada se u Srbiji govori o cenzuri sadržaja na internetu, često se provlači teza da je internet nemoguće cenzurisati. Čitava knjiga „Saglasnost umreženih" mogla bi da bude odgovor na tu tezu. Rebeka Mekinon njom poručuje: tačno, nemoguće je, ali to ne sprečava države, korporacije i interesne grupe da svakodnevno pokušavaju da ga cenzurišu i zloupotrebe
Beogradska izdavačka kuća Laguna objavila je ovih dana autobiografsku knjigu Dr Neleta Karajlića Fajront u Sarajevu. Književni prvenac legendarnog frontmena Zabranjenog pušenja predstavlja zavodljivu i sugestivnu priču u kojoj se mešaju dva narativna toka: aktuelni i retrospektivni. U magnovenju, na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u svojoj glavi iznova prolazi kroz čitav dotadašnji život: od detinjstva u sarajevskom naselju Koševo početkom šezdesetih godina prošlog veka do stvarnosti bolničke šok sobe u Beogradu pola veka kasnije. Kroz Karajlićevu autobiografiju defiluju njegovi bližnji, širokoj publici i znani i neznani, ali i globalne političke i muzičke zvezde: od Tita do Eltona Džona. Čitalac će u ovoj knjizi iz prve ruke saznati kako su nastajali Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, kao i ceo Nju primitivs pokret. Fajront u Sarajevu je hronika zlatnih sarajevskih sedamdesetih i osamdesetih XX veka: od Indeksa i Bijelog dugmeta do Olimpijade, ali i svedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa svojom porodicom, zajedno s mnoštvom drugih, znanih i neznanih Sarajlija odlazi iz svog grada. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju donosi poglavlje iz Fajronta u Sarajevu u kome pisac govori o tegobnom i mučnom rastanku sa zavičajem
"Umetnici danas rade projekte koji im zadaju drugi, a projekte finansiraju uglavnom strani fondovi čiji je zadatak da formiraju onu vrstu javnih diskusija u društvu koje u principu odgovaraju neoliberalnom kapitalizmu. Umetnici se onda ‘uklapaju’ u temu i tu nema govora o umetnosti. Radovi koji nastaju su nategnuti i, najgore od svega, užasno dosadni. Pritom, umetnici ne samo da lažu druge kako ih strašno zanimaju teme kojima se bave, već počnu i sami sebe da lažu kako rade nešto mnogo važno za društvo"
