Kada se ljudska prava i demokratija nađu na udaru, dolazi do narušavanja ravnoteže u državi i društvu, a taj disbalans može dovesti do trajnog poremećaja u raznim sferama društva – od političkog, ekonomskog, socijalnog, kulturnog, bezbednosnog, do svakog drugog
Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu
Sazivi Skupštine od 2014. naovamo bili su poligon za iživljavanje naprednjačke većine nad opozicionom manjinom. "Vreme" je u više navrata pisalo o izobličenju najvažnije institucije u državi u zli rijaliti, gde se poslanici većine takmiče u količini uvreda i mržnje koju su u stanju da proizvedu po jedinici vremena. Međutim, ova naprednjačka skupština u kojoj nema opozicije za svega nekoliko meseci rada po zlu i mržnji nadmašila je prethodne sazive, ma koliko su se oni prethodni trudili i bili "marljivi"
Treba neizostavno podržati knjigu nedavno preminulog Kolje Mićevića, integralno izdanje prevoda poezije Branka Miljkovića na francuski jezik
Da li društvo pomaže kulturi i obrnuto, šta vlast zapravo misli o ljudima koji stvaraju kulturu ove zemlje, razgovaralo se između ostalog na tribini "Vremena"
U odnosu na pre dve i po godine, nesumnjivo je porasla opšta svest o nedostatku solidarnosti, to jest porastao je osećaj potrebe za njom – naročito u kriznim vremenima i kritičnim situacijama. A to je takođe pozitivan rezultat i nužna pretpostavka svakog daljeg pravog napretka po tom pitanju. Drugim rečima, solidarnost doskora praktično uopšte nije bila tema. A danas se doživljava kao podrazumevana vrednost i na različitim nivoima postavlja se pitanje – zašto je nema više
Razotkrivanje i hapšenje Koluvijine grupe, kasnija istraga, prikupljanje dokaza i materijala i, na kraju, podizanje optužnice, pokazali su da je u ovaj projekat, kao i u svaki koji se karakteriše kao organizovani kriminal, bilo uključeno mnogo policajaca i agenata srpske tajne službe
Da stanovništvo trpi posledice krize više nego što vlast tvrdi pokazuje i smanjenje prihoda od PDV-a u odnosu na projekciju iz aprila za 3,2 odsto, odnosno čak za 6 odsto u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu. PDV pokazuje kako narod objektivno živi, odnosno koliko novca može da potroši. Zato bajke o tome kako je "Srbija najbolja u Evropi" i pokazivanje raznih dijagrama mogu biti samo kratkog daha – jer kriza očigledno više pogađa stanovništvo nego što vlast to želi da prizna
Doktor Rade Panić kaže za "Vreme" da su on i kolege već u situaciji kada razmatraju mogućnost da zaraženi zdravstveni radnici koji nemaju izraženu kliničku sliku ostanu da rade: "Nama je Batut pre sedam dana poslao preporuku za testiranje zdravstvenih radnika u kojoj stoji da se testiraju tek kada se pojave simptomi"
Čedomir Višnjić: Glas sa granice;
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", Zagreb 2020.
Zašto režim o koroni samo kada mora i kroz zube? Kako izgleda odvraćanje pažnje javnosti na naprednjački način? Zbog čega Aleksandar Vučić nije državnik spreman da preuzme odgovornost i mimo vladajućeg raspoloženja, nego demagog u stalnom prilagođavanju recentnoj populističkoj matrici? I koliku cijenu svega skupa plaćaju građani
Nekada je Rimsko carstvo utvrđivalo svoje granice ne bi li ih odbranilo od varvara. Danas Evropska unija svoje granice brani od najezde migranata, grade se stotinama kilometara dugačke ograde od bodljikave žice. Istorija nas uči da carstva propadaju, da je svaka granica porozna ma koliko bila utvrđena, da ograde mogu da uspore migracije, ali ne mogu da ih zaustave
