Beograd i Republika

Smetnje na vezama

Prema sadržaju fascikle u koju je novinar "Vremena" na ne baš regularan način uspeo nakratko da "gvirne", pre nego što budu počeli radovi na kolovozu Gazele biće postavljen pomoćni most na baržama, poput onog u Novom Sadu posle bombardovanja, sa dve kolovozne trake, koju desetinu metara uzvodno. Precizirano je, takođe, kako će se odvijati saobraćaj po fazama: zatvaranje po jedne trake u oba smera, zatim zatvaranje dve trake na jednoj strani s tim da druga bude u potpunosti operativna, i potom obrnuto. Za svaku fazu određeno je koliko će trajati, a potpuno zatvaranje mosta za saobraćaj predviđeno je u dva navrata u danima vikenda, od petka uveče do ponedeljka ujutro

Otvaranje muzeja

Lepa vest

Nedavno smo pisali o muzejima Beograda koji postoje i rade, ali ne izlažu svoje zbirke zato što nemaju gde ("Vreme br. 955). Muzej nauke i tehnike više nije u toj grupi

Privatizacija Beogradskog sajma

Nepristojno, uvredljivo,društveno i državno

Kada se raspisuju tenderi optimizam pršti… Posle euforije, kada se očekivanja ne ostvare, krene ljutnja, depresija ili kuknjava kako u stvari ništa nemamo pa nije ni čudo da prolazimo kako prolazimo. Ni najavljena privatizacija Beogradskog sajma do sada nije bila izuzetak

Kostolac

Mesto gde nastaje struja

Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat

Beogradska muzejska ponuda

Nestašica muzeja

Na sajtu Skupštine grada Beograda pobrojano je 37 umetničkih, kulturno-istorijskih, memorijalnih, tehničkih i prirodno-istorijskih muzeja. Ako muzej definišemo kao kulturnu ustanovu koja čuva, proučava, sakuplja i izlaže vrednosti svog naroda, pitanje je da li se za sve beogradske muzeje može reći da, osim što postoje, i – rade

Rim – Izložba "Đoto i XIV vek"

Novi srednji vek

Grandiozna izložba u rimskom kompleksu Vitoriano posvećena je slikaru koji je u umetnost Srednjeg veka uneo novu, modernu i humanističku viziju, a neobičan susret sa Đotovim remek-delima ostvaren je i uz pomoć savremene tehnologije

Meridijani – Vašington

Spašavanje autoindustrije

Slučaj – Narodni muzej

Pljusak ostavki

Samo za dve nedelje to je već postala navika: ostavke se u Ministarstvu kulture "pod hitno" prihvataju, a onda se šalju saopštenja kojima se u javnosti želi reći da zbog lošeg poslovanja ili previsokih zahteva, upravnik, direktor ili upravni odbor naprosto nisu dorasli situaciji

Intervju – Srđan Dragojević, reditelj

Juriš lake konjice

"Mi, valjda, nismo narod sposoban da uči na svojim greškama. I u privatnom životu i u vitalnim stvarima presudnim za opstanak države. Možda i zato što smo, možda, svi mi potomci onih nekoliko koji su se na onom filmskom ratištu pritajili i vire iz senke, presrećni što su preživeli, gledajući kako dve žene vuku na kolicima dvojicu mrtvih glavnih junaka"

Knjige

Dokolica, a ne revolucija

Robert D. Patnam: Kuglati sam: slom i obnova američke zajednice, Mediterran, Novi Sad 2008.

Pozorište – Derviš i smrt, Narodno pozorište u Beogradu

Pod Titovom bistom

U predstavi Egona Savina, izvedenoj na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, radnja Derviša i smrti je pomerena iz otomanske Bosne, u Bosnu s početka druge polovine XX veka

Kratak pregled raspadanja (2)

Ostala je knjiga

Sa osnaženim i obnovljenim mandatom, nakon što je pregurao februar i kosovski miting, Boris Tadić više nije bio previše zainteresovan za opstanak vlade, mada nije žurio ni sa njenim rušenjem. Koštunica je mogao još neko vreme ostati kao fikus, povremeno preglasavan i ponižavan, ali je to čak i za njega bilo previše samoubilački