Predsednik Francuske Emanuel Makron boravio je u dvodnevnoj je poseti Srbiji tokom koje je potpisan niz bilateralnih sporazuma, među kojima i Ugovor o nabavci aviona „rafal“ i prateće robe i usluga. Makron je taj sporazum ocenio kao „stratešku promenu i kao pokazivanje evropskog duha”
U atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu, ovog vikenda, evropski izvođači srednjovekovne muzike doći će na festival „Medimus“, koji je osnovan u čast Dragana Prizrenca
Iako je obrazovanje u Srbiji besplatno, potrepštine dece za školu iziskuju nekad i celu prosečnu platu. Nedavno utvrđen minimalac u Srbiji iznosi 53.592 dinara, dok je samo za knjige roditeljima potrebno da izdvoje do 22.000 dinara – po detetu
Garancije o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne tiču bezbednosnih pitanja, jer Francuska prodaje opremu i onim zemljama koje su isključene iz prodaje opreme od Sjedinjenih Američkih Država, smatra glavni i odgovorni urednik portala Tango siks Petar Vojinović
Izgorelo je više od 2.500 hektara šume i niskog rastinja na Staroj planini. U selu Žarče iznad Ušća u Ibarskoj klisuri gori 60 hektara borove šume
Nakon hapšenja aktivista u Srbiji, na meti se našao nevladin sektor, odnosno organizacije civilnog društva. Opet, po ko zna koji put, pretresaju se izvori finansiranja i iznosi donacija. Na sve strane lete optužbe o nekakvom tobožnjem bogaćenju pojedinaca iz udruženja građana iako je činjenica da se od aktivizma još niko obogatio nije, za razliku od onih koji ove optužbe iznose
“Ne znamo sadržaj poruka Vilijama Bernsa na zatvorenim sastancima, ali je činjenica da je Dodik dan nakon Bernsove posjete izjavio kako nikada nije planirao secesiju”, kaže za “Vreme” profesorica na Fakultetu kriminalističkih nauka u Sarajevu Edina Bećirević. “To sugerira da je poruka bila veoma oštra. Međutim, brz povratak Dodika na secesionističku retoriku, povezivanjem pitanja državne imovine s odlukom o secesiji, pokazuje da pritisak SAD nije bio dovoljan da ga trajno obuzda”
Šta je pisalo u lecima kojima su različite vojske zasipale prostore Srbije i bivše Jugoslavije od 1914. do 1999? Za šta su se koristili i kakvog su efekta imali na moral vojnika i civilnog stanovništva? Konačno, zbog čega su obećanja koja su davana u tim lecima redovno bila lažna
Za zločin u Škabrnji pred sudom u Hagu osuđeni su nekadašnji visoki funkcioneri Republike Srpske Krajine – Milan Martić i Milan Babić. A da je JNA unapred isplanirala napad potvrđuje zapis u dnevniku osuđenika za najteže ratne zločine, u to vreme načelnika štaba Kninskog korpusa Ratka Mladića, koji je za 17. novembar 1991. napisao: “U borbi odraditi, kvalitetno očistiti rejon Nadin–Škabrnja, ako treba, dva dana neka se radi”, a zatim navodi da je potrebno da se “to zbriše”. Ovaj zločin je bio deo haške optužnice Slobodanu Miloševiću, kao i šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću pred Međunarodnim sudom u Hagu. Milošević je umro pre presude, a za Stanišića i Simatovića nije bilo dovoljno dokaza
I u najmirnija vremena prvi čovek američke spoljne službe ima pune ruke posla. Ova sadašnja vremena daleko su od mirnih. Postavlja se pitanje koja je muka naterala direktora CIA Vilijama Bernsa da potroši nekoliko dana na Balkanu, gde trenutno ne plamti nikakva upala. Istovremeno, u svetu u ovom momentu ima nekoliko akutnih žarišta. Pomenimo samo Ukrajinu i Bliski istok i ostavimo po strani Venecuelu i nekoliko kriznih žarišta u Africi. Dva su moguća razloga, a oba su naravno geopolitička i imaju veze sa stanjem u Ukrajini
Dok se urušava globalistička struktura sveta, ubrzano menja geopolitička scena i dovode u pitanje osnovne postavke neoliberalizma, kandidatkinja za predsednicu nijednom rečju ne nagoveštava kojim će putem krenuti Amerika osim što se ponavlja bezrezervna podrška Ukrajini u zaštiti od ruske agresije, pravu Izraela da se brani, uz podršku Palestincima da sami odlučuju o svojoj sudbini. Jasno se insistira na nastavku dosadašnjim putem, bez obzira na to što sva istraživanja pokazuju da su građani Amerike krajnje nezadovoljni smerom kojim ide njihova zemlja
Autorka 78 dana odvažno se odlučila da čitav film, i to krajnje konsekventno i nadasve artikulisano, sprovede u delo u formi obrasca zvanog found footage, odnosno u maniru VHS tehnike, koja je i dalje bila najdostupnija i najdominantnija forma u “epohi” u kojoj se zbiva radnja ovog filma. Ovde je neophodno precizirati da se, izuzmemo li Vešticu iz Blera i tek nešto hitrih “epigona”, found footage retko javlja kao sveobuhvatan pristup celim tokom filma, nego je mahom povremeni ukras ili eksces
