Izjava nedelje
»Još samo ja treba da budem učesnik u ‘Farmi’?«
Ivica Dačić, premijer i ministar policije, na pitanje zbog čega se ne oglašava povodom napada na direktora policije (B92)
TV manijak
Cipelarenje
Izložba – Slike Voja Stanića
Mala astronomija slikarstva
U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti prošle sedmice otvorena je reprezentativna izložba velikog crnogorskog slikara Voja Stanića upriličena u čast njegovog devedesetog rođendana. Na izložbi je predstavljeno 47 Stanićevih slika u njegovom izboru, od kojih je veći deo nastao u prethodnih četvrt veka tokom kojih Stanić nije izlagao u Beogradu, uključujući i platna naslikana ove godine. Po slikarevoj želji u katalog izložbe uvršten je tekst Branka Kukića "Život je umetnost jer je umetnost život" objavljen u "Vremenu" br 1095/96, kao i tekst istog autora napisan povodom ove izložbe koji u ovom broju prenosimo. Izložba slika Voja Stanića trajaće naredna dva meseca i jedan je od najlepših kulturnih događaja koji su se ove godine desili u Beogradu
Intervju – Bojan Đurić, potpredsednik LDP-a
Budžet nije imaginarna stvar
"Ova vlast ne razume šta su evropske integracije. Oduševljeni su, skoro na nivou deteta, što sada neko iz Evrope hoće da priča s njima. Trebalo im je 20 godina da shvate da su evropske integracije nužne za Srbiju, ali su ostali zarobljeni u vremenu. Oni misle da je ovo 1990, da u Evropi postoji onaj entuzijazam za proširenje. Ne, Evropa je danas drugačija"
Farma u MUP-u
Poverljivo iz Beograda
Dok se na jednoj strani u tabloidima vodio obračun različitih frakcija u MUP-a Srbije, javnost je zatrpavana beskrupuloznim primerima svakovrsnog nasilja. Utisak je samo jedan: država se neprestano u vanrednom stanju, kao i da je iz dana u dan moguće očekivati samo još gore vesti
SAD – Masakr u Vašingtonu
Panika oko Bele kuće
U pucnjavi u mornaričkom brodogradilištu "Nejvi jard" u Vašingtonu veteran marinac i radnik po ugovoru koji je "čuo glasove" ubio je dvanaestoro ljudi pre nego što je i sam likvidiran. Sve se dogodilo samo nekoliko kilometara od Bele kuće
Rebeka Vest o Atentatu i početku Prvog svetskog rata
Sarajevo, 1914.
Suđenje atentatorima je počelo dvanaestog oktobra. Tipično je za ludilo našeg modernog sveta da je Austrija deset nedelja pre toga objavila rat Srbiji zbog njene odgovornosti za atentat, mada su u to vreme trajala tek prva saslušanja koja bi sudiji omogućila da zaključi da li je takva odgovornost postojala ili ne
Evropsko prvenstvo u košarci
Euforija i oscilacije
Reprezentacija Srbije može da odigra veliku utakmicu kao protiv Litvanije i pobedi, ali isto tako može i da katastrofalno izgubi kao protiv Makedonije. Ipak, plasman u četvrtfinale sada nam deluje mnogo izvesnije nego na početku šampionata
Holokaust u Beogradu – Topovske šupe
Naše smrti i vaš život
Ne mogu da kažem da mi je svejedno šta će u gradu u kome živim učiniti sa mestima sa kojih su u smrt odvedeni moj otac i moja majka. Ne mogu da kažem da nisam radoznao. Ali sam uveren da moja generacija i ja o tome ne treba da odlučujemo. To je pitanje za naše sinove i kćeri, naše unuke, da li žele da se sećaju šta su njihovi preci doživeli ili kako su umrli, na koji način to da beleže ili ne obeleže, da li da se opterete našim bremenom ili da ga zbace sa svojih ramena
Smisao jedne ilustracije
Šta je umetnik hteo da kaže
Moja ilustracija članova rekonstruisane vlade s Tasovčevom frizurom proširila se Srbijom kao golicav trač, brzo i svuda, na sve internet portale i sve društvene mreže, čak i u hard copy izdanju jednih novina, pa sam mislio da je objašnjenje šta sam njome hteo da kažem stvarno nepotrebno. A onda mi je palo na pamet da možda grešim. Da nisam siguran da li ljudi na slici ministara sa smešnim frizurama vide samo ministre sa smešnim frizurama? To i ništa drugo? Ili bar velika većina njih? Da li Vučić sa frizurom prođe ispod oka kao porno-snimak bivše devojke Kim Džong Una ili smešnog videa mačke koja je pala sa dvadesetog sprata i nije preživela? Zato, evo šta sam u stvari hteo da kažem
Holokaust u Beogradu – Staro sajmište
Mesta potonula u zaborav
"Bilo je to sasvim izvan grada. Pošto smo prešli most na Savi, pošli smo duž dve staze sve do jednog komada zemlje okruženog šipražjem, gde se uzdizalo nekoliko oronulih paviljona", napisao je Nikola Buvije u knjizi Upotreba sveta. Šezdeset godina kasnije krajolik se nije promenio, samo što se grad spustio nadomak nekadašnjeg nacističkog logora, preteći da pregazi sve znakove smrti o kojima svedoči neprimetna mermerna ploča na kojoj piše da je ovde "uz pomoć domaćih izdajnika, svirepo mučeno i ubijeno preko 40.000 ljudi iz svih krajeva naše zemlje"