Napad u Berlinu

21.decembar 2016. Nemanja Rujević

Strah i jeftina demagogija

Sat vremena nakon napada u Berlinu neki su već tvrdili da je za smrt ljudi kriva tobože "liberalna" izbeglička politika Angele Merkel. To najbolje opisuje atmosferu straha u zemlji i političku instrumentalizaciju zločina koja u punom obimu tek sledi

Intervju – Jurica Pavičić, pisac, kolumnista, scenarista

07.decembar 2016. Sonja Ćirić, Teofil Pančić

Antropolog u prozi

"Riječi često postanu samoispunjavajuće proročanstvo. Javna osoba, recimo političar ili novinar, počne operirati rasističkim ili šovinističkim klišeima, potom te riječi stvore društveno ozračje u kojem se obistine – riječi stvore loše društvo jer su govorile o lošem društvu"

Intervju – Jovo Bakić

16.novembar 2016. Ivana Milanović Hrašovec

Šta spaja Trampa, Vučića i Šešelja

"Građani ne samo Srbije nego čitavog evropskog kontinenta i SAD, suočeni su sa ogromnim rastom društvene nejednakosti, gde jedna uska oligarhija određuje uslove života najvećem delu društva, i ljudi su zbog toga nezadovoljni. To nezadovoljstvo dobija svoj politički izraz u različitim demagozima koji govore narodu ono što on želi da čuje. Nude se jednostavna i laka rešenja u okviru radikalno-desničarske ideologije, i u tom smislu treba govoriti o skretanju udesno građana širom sveta"

Balkan – Između Moskve i Vašingtona

16.novembar 2016. Milan Milošević

Bugarska raskrsnica

Novi predsednik Bugarske je general Rumen Radev koga zapadni mediji nazivaju "mini-Trampom bliskim Putinu" i strahuju da Sofija nakon vanrednih parlamentarnih izbora ne uđe u "rusku orbitu"

Mediji i politika

09.novembar 2016. Tamara Skrozza

Dramaturgija lova na veštice

Država ostaje nema na otvorene pretnje, premijer ih prećutno odobrava, i samo je pitanje dana kada će neki od "Informerovih" scenarija preći iz faze sinopsisa u fazu nečega što se realno dešava

Nuspojave

08.novembar 2016. Teofil Pančić

Izvori jednog frktanja

Već četvrt veka, većinska Srbija i njena elita uvek se entuzijastično opredeljuju za antisistemske populiste, gde god da se pojave

Mađarska – Proslava šezdesetogodišnjice revolucije

26.oktobar 2016. Ivan Ivanji

Zaborav i poluistine

Odnos Viktora Orbana prema Mađarskoj revoluciji 1956. godine mnogo govori o današnjoj mađarskoj vlasti

Intervju – Miša Gleni, moderator razgovora srpskog i albanskog premijera

12.oktobar 2016. Dejan Anastasijević

Zašto je Vučić miljenik Zapada

Zanimljivo je i da Vučić i Rama imaju koordinisan nastup prema EU, što nije ostalo neprimećeno. Za evropske lidere je važno da Vučić ostane na putu evropskih integracija i da se održi dijalog sa Prištinom, a ozbiljnu ulogu ima i izbeglička kriza, zbog geografskog položaja Srbije. Potrebna im je njegova saradnja. Trenutno imamo Bregzit, imamo Italiju koja je u vrlo teškoj situaciji, katastrofu u Grčkoj, bezbednosne pretnje... Sve to Vučiću daje prilično manevarskog prostora, jer bez obzira na njegove autokratske tendencije, Zapadu sada nikako ne odgovaraju nestabilnost i haos na Balkanu

Mađarska – Posledice referenduma

05.oktobar 2016. Gabor Bodiš

Raskid sa stvarnošću

Referendum o izbegličkim kvotama pokazao je sve osobine Orbanove vladavine: populizam, zastrašivanje, negiranje stvarnosti, kontrolu medija. Iz cele ove priče je izašao slabiji

Evropa – Borba protiv izbeglica

21.septembar 2016. Andrej Ivanji

Vratite se odakle ste došli

Evropa zatvara svoje granice za izbeglice. Grčka i Italija su ostavljene na cedilu. Solidarnosti je sve manje, ekstremna desnica je sve jača

Mađarska

21.septembar 2016. Gabor Bodiš

Referendumsko raspirivanje mržnje

Premijer Mađarske Viktor Orban zloupotrebljava izbeglice u unutrašnjopolitičke svrhe. Nijednog trenutka cilj mu nije bio rešavanje krize

Kult ličnosti u Srbiji

22.jun 2016. Zora Drčelić

Konkurs za spasitelja

Ovde se, decenijama unazad, odgoneta misterija uspeha, popularnosti i moći političkih lidera. Od Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja, do Vojislava Koštunice, Zorana Đinđića, Borisa Tadića, te Tomislava Nikolića, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, svakih pet-šest godina ispitujemo kapacitet ovdašnjih potencijalnih lidera prepoznajući u njima Čerčila, De Gola, Hitlera, Tita...