Međunarodni dan izbeglica se 2022. godine dočekuje sa rekordno visokim brojem prisilno raseljenih ljudi širom sveta. Brojni oružani sukobi i krizna žarišta, kao i masovno i sistematsko kršenje ljudskih prava širom planete, rezultirali su činjenicom da je u maju ove godine, prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), broj prisilno raseljenih ljudi prvi put u istoriji premašio 100 miliona
Evropska unija emitera (EBU) saopštila je u petak da ukrajinski javni servis ne može da obezbedi potrebne uslove da bude domaćin evrovizijskog takmičenja. Ukrajinska vlada duboko je nezadovoljna zaključkom EBU i smatra da je propuštena velika šansa da se pažnja sveta usmeri na njihovu zemlju i ono što je proživljava zbog ruske agresije. Domaćin bi mogla da bude Velika Britanija
Od početka rata u Ukrajini Milorad Dodik će biti prvi evropski političar koji će se u Rusiji sastati sa visokim ruskim zvaničnicima. Sastankom sa Vladimirom Putinom, ukoliko do njega zaista dođe, mogao bi da se zacementira stav Evrope i SAD o Dodiku, najbližem savezniku srpskog predsednika Alesandra Vučića, kao odanom ruskom igraču u regionu. Dodik poručuje: „Vidimo se kad se vratim“.
Dinamična konferencija za medije Vučića i Šolca, zbog neslaganja oko pitanja Kosova i sankcija Rusiji, zamaglila je važnu poruku nemačkog kancelara da bi lideri regiona trebalo da se vrate Berlinskom procesu. Nije to ništa drugo nego poruka otvorenim Balkancima, Vučiću i Rami, da se okanu Otvorenog Balkana i vrate kreiranju zajedničkog regionalnog tržišta na kom se pod okriljem Evropske unije radilo godinama unazad
Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS jedinici...
Zbog protivljenja najavljenoj poseti ruskog ministra spoljnih poslova, Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana dobio je opasne pretnje. U isto vreme, Dveri traže otkazivanje dolaska nemačkog kancelara, valjda kao odmazdu. A ni za pola sata obraćanja u Dnevniku RTS-a predsednik Srbije nije uspeo jasno saopštiti šta je tačno njegova spoljna politika
Nemački kancelar Olaf Šolc stiže u Beograd dobro krijući u koferu štap i šargarepu, sa očekivanjem da Srbija odabere nešto sa širokog stola sankcija protiv Rusije koje je uvela EU. Aleksandar Vučić se i dalje opire, ali dobro zna koju će stranu izabrati ako bude prinuđen
“Slobodna kritička misao postoji, ali nije dovoljno masovna, nema je koliko bi trebalo da je bude. Ima autorskih i uredničkih tekstova koji su avokacija slobodne kritike režima, opozicije i svega onoga što treba da bude predmet posmatranja profesionalnih novinara. Sada je pored svih pritisaka, ucena i presija po tom pitanju, ipak daleko bolje nego devedesetih jer, između ostalog, iza pojedinih medija stoje ljudi koji mogu da izdrže pritiske vlasti. Ali, daleko od toga da je novinarima danas lako – nije”
Mada bi se po agresivnoj kampanji i promociji inicijative u albanskim i srpskim medijima moglo reći da je inicijativa nešto najznačajnije što je došlo iz regiona, stvarni pomaci gotovo da su neprimetni. I pored poziva, prema Otvorenom Balkanu skeptični su i dalje na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, ali i Crnoj Gori bez obzira na to što je samitu u sredu prisustvovao premijer Dritan Abazović
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Predsednik Francuske je u više navrata pokušao da bude posrednik između Zapada i Rusije u konfliktu koji preti da eskalira u višegodišnji rat sa nesagledivim posledicama, ali bez imalo uspeha
