Intervju – Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka

Dajte Vučiću da čita Vilhelma Rajha

"Ovo naše vreme je vreme Gazda Riste i familije Živke ministarke. Ali: šta da se radi sa tim podatkom? Pa da se ide u pozorište dok ga još ima, dok ga ne zatvore, da se šire vidici i hrani duša delima naših umetnika, a ne, kako Vučić poručuje građanima, da promene svest tako što će naučiti da poštuju novac. Žao mi je što Vučiću neko od njegovih intelektualnih udvorica ne donese na čitanje Vilhelma Rajha ili Bukovskog, ili Tarika Alija, Markuzea – ko zna šta bi nam onda poručio u kom pravcu da se menjamo. Stvarno je horor kad političar narodu poruči da menja svest. Ako nam političari, njihovi mediji i psiho-gurui kroje predstavu o stvarnosti i čoveku u jednoj dimenziji, umetnost i pozorište su najdivniji način da sve to dovedemo u sumnju i shvatimo da čovek nije jednodimenzionalan, da nije samo politička životinja već nešto mnogo šire"

Pravosudna efikasnost

I mrtvi duguju

Izborna skupština SNS

Tamo gde je sve po mom

Nezgodna, mada ne i neobična za srpske političke prilike, jeste činjenica da je Aleksandar Vučić bacio u senku vlastitu stranku i da je cela izborna skupština SNS-a bila posvećena njemu i vrtela se oko njega, njegovih reči i njegovih političkih poruka, otvorenih i prećutnih. Kao velika stranka kakva jeste, i reformatorska, kakva želi da bude, Srpska napredna stranka, odnosno Vučić, kao njen prvi čovek, morao bi da ima samostalniji i nezavisniji tim ljudi koji ga okružuju

Knjige

Životni maraton u deset slika

Književni prvenac Maje Trifunović, roman Trkači na duge pruge, namenjen je onoj publici čije čitalačko uho nije ni gluvo za tihe književne tonove, ali ni previše osetljivo za grmljavinu jezičkih udaraljki; onoj koja želi da čita o zlu koje nas je snašlo, ali da pritom ne škrguće zubima; onoj koja je uprkos okolnostima, svesna lepote svega onoga što nam život donosi

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Čoveka nisu ubili

Oslobađanje koncentracionog logora Aušvic 27. januara 1945. obeležava se kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Ja sam prošao kroz onu čuvenu kapiju iznad koje piše Arbeit macht frei, izašao iz voza na peron gde se odlučivalo ko je sposoban za rad, a ko je za gasnu komoru. I još uvek sam živ, ali kao da sam doživotno osuđen na koncentracioni logor

Administracija u pravosuđu

Službenici na lizing

Egipat – Novi ustav i arapsko proleće

Slovo zakona ili zakon jačeg

Izborna komisija saopštila da je na referendumu o ustavnim promenama, održanom 14. i 15. januara u Egiptu, 98,1 odsto od oko 20 miliona izašlih glasača podržalo predložene izmene. Na prvi pogled, reklo bi se da za Egipat dolaze bolji dani. Novim ustavom garantuje se mnogo više građanskih sloboda i ljudskih prava nego do sada, predviđaju se kazne za sve oblike diskriminacije, štiti se jednakost polova, tvrdi se da će najviši pravni akt biti "očišćen od islamističkog jezika". No, da je svetla budućnost za najmnogoljudniju arapsku naciju još daleko, pokazuje sve ono što je referendumu prethodilo

Knjige

Druga smrt Jozefa Šulca

Prvi pisani trag legende o "dobrom nemačkom vojniku" koji je streljan jer nije hteo da strelja partizane potiče iz 1952. godine. Vojniku će se kasnije pripisati identitet Jozefa Šulca. Posle skoro šezdeset godina, nemački novinar Mihael Martens ubedljivo i nedvosmisleno dokazuje da je cela priča zapravo izmišljena

Grčka – Uspon levice

Rekonstrukcija katastrofe

Prema istraživanjima javnog mnjenja, Koalicija radikalne levice SIRIZA ubedljivo vodi u Grčkoj. Njen predsedavajući Aleksis Cipras poručuje Evropi da se "bitka vodi između građana i interesa tržišta", te da oni predstavljaju snage progresa i rada i da će zato pobediti. Za vlade država članica Evropski unije to bi bio pravi horor

Nerasvetljena politička ubistva

Država zavere ćutanja

Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara

Navigator

Kad inboks cinkari

Intervju – Branko Pavlović, konsultant

Kako je Mišković kupio C market

Detaljno o ulogama Beka, Radulovića, Miškovića i Koštunice u preuzimanju akcija C marketa 2005, razlozima za pregovore o povratku u zemlju odbeglog bivšeg direktora ovog trgovinskog lanca, o tome zašto je Merkator odustao od kupovine i zašto je najveći broj akcionara ispravno postupio prodajući svoje akcije po 300 evra. Mišković je talac Vučićevog rejtinga