Iz našeg ugla – Proslava stote godišnjice završetka Prvog svetskog rata

VIP loža i magareća klupa

Sukobljena i sa Vašingtonom i sa Moskvom, suočena sa Bregzitom i jačanjem ekstremne desnice, rastrzana suprotstavljenim interesima privredno stabilnog severa i prezaduženog juga, izmorena finansijskom i migrantskom krizom, Evropska unija se nalazi na prekretnici. Dok Zapad proslavu stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata stavlja u kontekst sadašnjeg zabrinjavajućeg istorijskog trenutka, mi se bavimo rasporedom sedenja i time ko je Vučiću i Tačiju posvetio više minuta i koliko srdačnog razgovora

Lični stav

Retuširanje žive televizije

"E ne može to tako", reče neka jako pametna glava u Srbiji, umeša se u režiju i naredi da ima da se vidi Vučić, nek gledaju kako će! Lako će: uzećemo lepo taj kadar gde se gazda vidi, pa ćemo ga na svoju ruku ubacivati

Srpsko-francuski odnosi

Knedla u grlu

Čini se da Francuska nije odolela da ne podeli lekciju političkom establišmentu Srbije. Mesto na kojem je sedeo predsednika Vučić 11. novembra u Parizu možda je i poruka da će morati da nastavi da radi na ispunjavanju obećanja. Zbog toga je ovo pravi trenutak da se celokupni srpski politički establišment ozbiljno zapita kako smo stigli dovde, a odmah zatim i kako da se iz ove sramne pozicije izbavimo

Vežba »Vek pobednika«

Red pucanja, red slikanja

Kad vojska želi da izvede vežbu kako treba – ona je izvede. A kad ljudi u vojsci skloni politikantstvu i podilaženju političarima to žele da upropaste – i to se desi. MiG-29, PASARS, NORA, VBR, sve je to na Pešteru stavljeno u korist propagande, a ne stvarne vojne moći. Slično je bilo i na Pasuljanskim livadama i na poligonu kod Vršca gde su posle vežbe morali da šlepuju sredstva, što zbog probušenih guma, što zbog kvarova na motorima. A šta sve čeka učesnike vežbe u povratku u matične garnizone, priča je koja tek zaslužuje da bude napisana

Zoom

Zvonar Bogorodičine crkve – Da ne ode u Pariz, na proslavu stogodišnjice okončanja Velikog rata, Vučić bi prosto bio glup u društvu i nije to nikakvo mučeništvo

Pojavila se, nedavno, vest da je Aleksandar Vučić ukorio ministre Aleksandra Vulina i Nenada Popovića zbog izjava o Kosovu koje odstupaju od vladine politike o ovom pitanju, mada nikom u Srbiji, pa verovatno ni ministrima, nije baš jasno kakva je to vladina politika o Kosovu

Evropa – Hrišćanstvo pod znakom pitanja

Vladari, vlast i božja volja

Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska

Globalno javno mnjenje

Barometar uticaja

Istraživanje američkog istraživačkog centra Pju u 25 zemalja: 70 odsto ispitanika smatra da Kina u svetu igra važniju ulogu nego pre deset godina, ali 63 odsto njih smatra da je za svet bolje da SAD zadrže primat

Makedonija – Šta nakon neuspešnog referenduma

Narod se ne pita

I EU i SAD i NATO su zalegli za sprovođenje sporazuma između Skoplja i Atine, nakon čega bi Makedonija već sledeće godine mogla da postane članica NATO-a. Teško da će se to izjaloviti zbog protivljenja nekolicine poslanika u Sobranju ili propalog referenduma na koji je izašla jedna trećina upisanih birača

Fronteks –Upravljanje granicama Zapadnog Balkana

Što dalje od EU

Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu ubuduće će se više angažovati na svim izbegličkim rutama, ne bi li izbeglice zadržala što dalje od spoljnih granica Evropske unije. To je još jedan u nizu poteza briselske administracije da se reši izbegličko pitanje, koje je duboko podelilo EU i na kojem su do opasnih razmera ojačale desničarske partije

EU – Disciplinovanje Mađarske

Sukob do poslednje izbeglice

Evropski parlament je izglasao pokretanje procedure za sankcionisanje Mađarske zbog kršenja evropskih vrednosti i vladavine prava. Budimpešta najavljuje tužbu Evropskom sudu pravde. To je samo uvod u buru pred "sudbonosne" evropske izbore u maju sledeće godine, koje bi mogle da dobiju desničarske partije. U centru svega stoje izbeglice

Govor Aleksandra Vučića u Kosovskoj Mitrovici

Kuda dalje, predsedniče

Vučićev govor, predstavljen kao najvažniji u njegovom životu, za Srbe na Kosovu nije doneo ništa novo. Jedino novo što smo čuli jeste da predsednik Srbije ima strah od sopstvene istorijske nebitnosti i da nema rešenje za Kosovo. Poraz je priznao kao da proglašava najveću pobedu i dobio aplauz

Prilog raspravi o "razgraničenju"

Svako je imao svog Albanca

"Radničke novine" iz 1913. godine pišu: "Nama su u Beogradu Arnauti poznati: oni su vrlo valjani i izdržljivi radnici na obali Save i Dunava gde istovaruju i utovaraju velike terete, oni su drvoseče, bozadžije, salepčije itd. I još nijednog Beograđanina nije bilo da se na lenost Arnauta požalio." Posle Drugog svetskog rata gotovo svako koga sam poznavao u Beogradu imao je "svog Albanca". Nisu bili samo fizikalci, bili su i naši "privatni bankari" od kojih smo bez kamate mogli da pozajmimo novac ili kupimo devize