"Na Balkanu se prelamaju evropski, američki i ruski interesi, dok se u Izraelu oni spajaju i dopunjavaju. Ujedinjena Evropa je zapravo velika Nemačka, a pošto Nemačka ima ‘veliki moralni dug’ prema jevrejskoj naciji, najviše što Evropa može jeste pasivno protivljenje izraelskoj politici, što je isto kao i da ga nema"
Danas kad je u Srbiji, kao i svuda na Balkanu uostalom, postalo nekom vrstom legitimacije reći kako je "sve propalo", dokumentarni program RTS-a kao da živi određenu "renesansu"
Ovaj očigledno neuspeli eksperiment sa pokušajem inkorporiranja znakova ekstremnog srpskog nacionalizma pokazuje da nam se bliže izbori
"Nacionalizam u stvari ne postoji. Nacionalizam je sredstvo. Sredstvo za mobilizaciju. Način pomoću koga se aktiviraju određene strasti u čoveku, pomoću koga se mobiliše određena zajednica da bi se izginulo na bojnim poljima"
"Neophodno je da država zna šta je državna strategija, pa, ako nam strategija nije tekstilna proizvodnja – u redu, potrebno je da znamo da ima nešto drugo. I šta je to. Ali mislim da bez proizvodnje ne možemo da opstanemo"
Ono po čemu se grad Šabac razlikuje od drugih lokalnih zajednica u Srbiji, a sa sigurnošću mogu reći i u regionu, jeste omogućavanje građanima da donose odluke vezane za njihov svakodnevni život. Odlukom da porez na imovinu ostane mesnim zajednicama – a mi ih u gradu i okolini imamo pedeset – otvorili smo prostor ljudima da sami odluče kako će se njihov novac potrošiti
Pad Vukovara izazvao je antiklimaks: pobedi se ne raduje niko, a preovlađuju, jad, patnja, besmisao i strah od budućnosti. Plodove pobede neće ubrati niko jer ih nema; ostaje samo gorak ukus mamurluka
Premijer svesno brka nerasvetljen zločin iz strasti, ako je to uopšte u pitanju, s državnim nasiljem u Savamali u aprilskoj izbornoj noći
Nasred zemlje Srbije najveći domet 32. Beogradskog džez festivala jeste ukazivanje da mnoge "podrazumevajuće" stvari ne moraju biti kao što izgledaju
O tome kakva je razlika između onoga što se piše i govori i onoga što se čini, kao i o tome kako se oseća običan čovek građanin, vernik, pripadnik manjinske zajednice u Hrvatskoj, razgovaramo sa Jelenom Nestorović.
Ako za nekoga kažete da je lopov, to biste morali da dokažete, jer se radi o tvrdnji i optužbi, baziranim na nečijim konkretnim postupcima. Ali, ako za nekoga kažete da je glup, to je vaše mišljenje o njemu, na koje imate pravo i koje niste dužni da bilo čime argumentujete. Iz aspekta slobode govora, dovoljno je, mada ne i nužno, da objasnite kontekst koji vas je do takvog zaključka doveo
Zašto je ubistvo Aleksandra Stankovića, čoveka koji je u isto vreme bio i vođa jedne navijačke grupe i deo nekog kriminalnog miljea, toliko isprovociralo vlast da poruči svima koji se bave takvim stvarima da je to crvena linija preko koje se neće preći i da će uslediti odlučna reakcija policije i drugih bezbednosnih organa? Em to nije zvučalo iskreno, em je izgledalo da se iza krije još nešto. Način na koji je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović govorio bio je čudan za nekog ko zaista želi da umiri građane: više je izgledalo da se šalju neke poruke ljudima koji razumeju taj zaumni jezik
