Grčka

Otrovni zagrljaj kapitalizma

Malo dalje od komunističkog bloka u kome demonstranti viču da "narod vuku u bedu" da bi spasli banke i nose crvene barjake na kojima piše "narode, u protivnapad", grupa demonstranata u Solunu maršira sa grčkim zastavama. Čini se da pripadaju nacionalističkoj desnici. Govore o "gubljenju nacionalnog suvereniteta", kažu da vlada slepo sluša šta kaže Trojka i vodi ekonomiju u "dehelenizaciju", da se u bescenje rasprodaju društvena preduzeća, prirodno bogatstvo i grčke banke. Viču da "Nemci ponovo dolaze", da će sledeće godine, kada narod bude jedva preživljavao sa bednim platama i penzijama, Grčka preći u tuđe ruke, u ruke stranaca...

Napadi na policiju i kriminal

Krvava značka

Nije problem u tome što se banke pljačkaju; uvek je tako bilo i biće. Problem je u tome što ljudi koji imaju za sobom debela krivična dosijea u Srbiji nisu u zatvoru; što se krivica za to stalno prebacuje između policije, tužilaštva i suda; što mesto službi obezbeđenja u pravnom sistemu još nije regulisano... Pooštrenje kaznene politike i proširenje ovlašćenja policije za upotrebu oružja tu neće biti od velike pomoći

Politička pozadina zabrane Parade ponosa

Ko je ispao peder

Izuzimanje LGBT populacije kao devijantne, antinacionalne i protivprirodne iz čuvenih tradicionalnih vrednosti predstavlja čistu dehumanizaciju; nekažnjena hajka na ovu nezaštićenu i prokaženu manjinu ima opojnu privlačnost pogroma; pritisak na društvo da prihvati zastrašivanje i nasilje kao način političkog delovanja nije ništa drugo do ideološka platforma za permanentni teror protiv svega i svakog drugačijeg i različitog

Parada ponosa 2011

Kako su nasilnici postali politički faktor

Na pitanju Parade ponosa prelama se odnos društva prema nasilju jačih nad slabijima, smisao svih do sada sprovedenih reformi i najvažnije – snaga države da zaštiti samu sebe i vlastite zakone. Jer, ako ovo jedno, pitanje država nije u stanju da reši, kako će izaći na kraj sa neizvesnošću izbornih rezultata, kosovskim pitanjem i napretkom ka Evropskoj uniji

Čile

Novo lice komunizma

"Mi ne želimo da poboljšavamo aktuelni sistem, mi želimo korenite promene, da se na obrazovanje ne gleda kao na potrošačku robu, da obrazovanje bude pravo koje država garantuje svima", poručuje Kamila Valjeho, lider studentskih protesta u Čileu, član komunističke partije i nova pop ikona levičara svih meridijana. A mogla je da postane i foto-model

Socijalno nezadovoljstvo u Velikoj Britaniji

Kada se broje i vimbldonske jagode

Dok sindikati prete štrajkovima "kakvi nisu viđeni već sto godina", vlada insistira na drastičnom smanjenju javne potrošnje i reformi "trulog" penzionog sistema

Tržište privatnih časova

Učenje iz senke

Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da privatne časove češće pohađaju deca iz bogatih i porodica iz urbanih sredina, a ne ona iz radničke klase. U nekim zemljama privatne časove finansiraju roditelji dece koja već pohađaju privatne škole, čime se društveno-ekonomske razlike produbljuju. Ukoliko se prepuste tržištu, privatni časovi održavaju i pogoršavaju nejednakosti

Grčka i kriza evrozone

Odisej u trezoru

Dok Atinu blokira novi štrajk i trese dužnička groznica, u zapadnom javnom mnjenju raste zabrinutost za sudbinu evropske monetarne unije. "Sobarica se opire, šta ćemo sad?" Da li Evropljani, građani i političari, još uvek žele istorijski projekat Evropske unije

Tribina – »Čekajući kapitalizam – Uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog društva«

Tri mita i druge zablude

Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu na kojoj su učestvovali biznismeni Milan Beko i Branislav Grujić (predsednik kluba "Privrednik") i Miša Brkić, urednik "Novog magazina". Objavljujemo izvode iz razgovora koji je uzburkao javnost

Dužnička kriza u Grčkoj

Spartanski uslovi za atinske rasipnike

Svakog dana u šest po podne "Ogorčeni Grci" nalaze se na centralnim gradskim trgovima. Uz povike beznađa, ali i nade, zajedno sa parolama kao što su "Hoćemo stvarnu demokratiju" i "Prevaziđimo partije", definisani su i neki ključni pojmovi za krizom pogođeno grčko društvo, kao što su "pravo na istinu" "ogorčenost", "solidarnost", "kolegijalnost", "promena", "borba"

Tribina – Izazovi i rezultati

Demokratiji su potrebne demokrate

Demokratija je jedino političko uređenje koje se mora učiti. Zato je političko obrazovanje preduslov svakog demokratskog društva

Tribina – Radnici i kapitalizam

Rasuta klasa koja nikad nije nastala

Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu "Čekajući kapitalizam: Uloga radničke klase u demokratizaciji srpskog društva", na kojoj su učestvovali sociolozi Mladen Lazić, Nebojša Popov i Srećko Mihajlović, ministar rada Rasim Ljajić i koordinator za sindikalne projekte Fondacije "Fridrih Ebert" Bojan Lađevac