Pre nekoliko dana sahranjen je u Iževsku, jednom od centara sovjetske i ruske industrije streljačkog oružja, ing. Kalašnjikov koji je svoje ime ostavio kao simbol. Počasni plotuni ispaljeni su naravno iz pušaka AK47, bio je i Putin. Mihail Timofejevič je umro u svojoj 95. godini, ali puške su ostale
Muzej evropskih i mediteranskih civilizacija (MuCEM), otvoren u junu ove godine u Marseju, jedan je od najuspelijih muzeoloških projekata realizovanih u Evropi u skorije vreme
Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi
Bombaški napad na iransku ambasadu u Bejrutu ostavio je iza sebe najmanje 23 žrtve i oko 150 ranjenih, ali i podgrejao strah da bi nasilje moglo da se otme kontroli u zemlji u kojoj mir počiva na krhkim osnovama
U vreme mira, u Libiji su septembar i oktobar, kada zamiru paklene letnje vrućine, tradicionalno bili meseci svadbenih svečanosti. Prošle godine je 11. septembra u Bengaziju ubijen američki ambasador Kristofer Stivens, u oktobru su borci iz Misrate opsedali i razorili "Gadafijev" Bani Valid. Ovu jesen su, za sada, obeležili napad na ambasadu Rusije u Tripoliju i otmica premijera Alija Zejdana
Izdavačka kuća Geopoetika objaviće uskoro roman libanskog književnika Rebija Džabira Beogradski Druzi, koji je nedavno ovenčan Međunarodnom nagradom za arapski roman, poznatom i kao arapski Buker. Ovo sjajno ostvarenje nudi neočekivano nadahnutu sliku Beograda kojom podseća na neke možda zaboravljene ili malo poznate činjenice iz naše istorije, te otkriva neke nove književno-umetničke horizonte koji u punom sjaju potvrđuju bogatstvo, zrelost i savremenost arapske romaneskne književnosti
Moja ilustracija članova rekonstruisane vlade s Tasovčevom frizurom proširila se Srbijom kao golicav trač, brzo i svuda, na sve internet portale i sve društvene mreže, čak i u hard copy izdanju jednih novina, pa sam mislio da je objašnjenje šta sam njome hteo da kažem stvarno nepotrebno. A onda mi je palo na pamet da možda grešim. Da nisam siguran da li ljudi na slici ministara sa smešnim frizurama vide samo ministre sa smešnim frizurama? To i ništa drugo? Ili bar velika većina njih? Da li Vučić sa frizurom prođe ispod oka kao porno-snimak bivše devojke Kim Džong Una ili smešnog videa mačke koja je pala sa dvadesetog sprata i nije preživela? Zato, evo šta sam u stvari hteo da kažem
Premijer Dejvid Kameron najavio je bombardovanje Sirije. Donji dom Parlamenta uskratio mu je podršku. Takav politički fijasko po pitanju rata i mira nije doživela nijedna britanska vlada u modernom dobu. Verodostojnost Kamerona kod kuće i u inostranstvu ozbiljno je poljuljana. Očigledno mu je promaklo da se nešto ipak promenilo po pitanju tehnologije ulaska u rat zapadnih vojnih sila mimo Saveta bezbednosti UN-a. Što rekoše laburisti: lekcija iz Iraka mora da se nauči
Prvi zalivski rat, Avganistan, drugi zalivski rat, Libija. Danas mnogi kao obrazac za vojnu intervenciju u Siriji navode i način na koji je NATO bombardovao SRJ 1999. godine. Tehnologija medijske pripreme rata, prepucavanja velikih sila u Savetu bezbednosti UN ili praćenje rata kao video-igrice u ostatku sveta zaista jesu slični. Ali, kada se saberu žrtve, razaranja i posledice po državu izloženu napadu, u odnosu na ono što je zadesilo Irak, Avganistan, Libiju, a isto se sprema Siriji, rat u SRJ deluje kao pripremna vojna vežba za buduće ozbiljne sukobe
Poslovična Čehovljeva puška koja u prvom činu visi na zidu, a u poslednjem mora da opali, u slučaju rata u Siriji zove se hemijsko oružje. Još kada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama pre više od godinu dana rekao da bi upotreba tog oružja bila prelazak "crvene linije", posle koga bi morala da usledi međunarodna vojna intervencija protiv režima Bašara el Asada, bilo je jasno šta bi moglo da posluži kao izgovor za eventualni napad stranih sila na Siriju
"Demonstracije su u poslednjih par dana utihnule, ali je atmosfera u gradu teška", kaže u telefonskom razgovoru za "Vreme" Hoda Baraka iz Kaira. "Ulice na kojima se živelo 24 sata prazne se zbog policijskog časa već oko pet ili šest sati po podne, grad je neprirodno tih, ljudi se kreću brzo i trude se da se što pre sklone. Kairo je ogroman i demonstracije i sukobi su se odigravali samo u nekim centralnim delovima, u ostalima je bilo mirno, ali ljudi su uplašeni zbog nasilja"
