Lisica i ždral

Tri predstavke

Ovaj se naslov zacelo nikad nije pojavio u mojoj hiperprodukciji. Predstavka! Kad se pism. putem obraćaš državinom organu: zvuči mi kao ‘mala predstava’, a i ima nečeg teatralnog u toj vavek neravnopravnoj korešpondenci

Intervju – Slaviša Lekić

Problem sa čovekom koji nema problema sa svojom prošlošću

Verovati u temeljnu promenu Aleksandra Vučića u Boga, u suštini je ista, da ne kažem uzaludna aktivnost. Ma koliko on svoju saradnju sa Šešeljem tumačio kao empirijsku nužnost, mada je i to retko činio, on nikada nije izrekao makar moralni otklon od SRS-a. Čim malo zagrebete po Vučiću, ma koliko se sputavao, iz njega provaljuje neskriveni gnev skrivenog radikala

Pisci o slikarima – O Draganu Matiću

Azurni avgust

Iz ličnog ugla

Strateško planiranje je ulična tuča

Zoom

Profil i anfas – Aleksandar Vučić tvrdi da nije podložan pritiscima. Ali, narod jeste. Otkud bi se inače tri hiljade ljudi kolektivno učlanilo u SNS

Slobodan Milošević gradio je politiku zasnovanu na ideji da svi Srbi treba da žive u jednoj državi, a kako je krenulo ovih dana, Aleksandar Vučić ima ideju da svi Srbi treba da budu članovi Srpske napredne stranke

Intervju – Zubin Mehta, dirigent

Gandi muzičkog sveta

"Mi pokušavamo da uradimo najbolje što možemo. Možda se to ne čini kao da je nešto veliko, ali nikad nemojte potcenjivati snagu muzike. Ona ima tu moć da ljude koji su suprotstavljeni – natera da se osmehnu jedni drugima... Uvek pokušavam da izgradim mostove preko muzike. Ali ne bih preuveličavao svoj značaj – kad Đoković igra sa Čilićem u tenisu, to je donekle slično"

Prilog kulturi sećanja – Pukovnik Apis po treći put među Srbima

Crna ruka i tapija na glavu

Ponovo je u žiži javnosti ime Dragutina Dimitrijevića Apisa koji se vezuje za Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 29. maja/11. juna 1903, a koji je četrnaest godina kasnije streljan na jednom zabačenom polju kod Soluna u zoru 13. jula 1917, nakon Solunskog procesa, u kome je na vojnom sudu osuđen zbog navodnog organizovanja atentata na Kralja Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. i formiranja i vođenja tajne organizacije "Ujedinjenje i smrt" za koje su svi znali, pa rehabilitovan 16. juna 1953. Povodom vesti da bi iz Soluna možda mogli da budu preneti u otadžbinu Apisovi posmrtni ostaci ponovo se rasplamsava polemika u generaciji nedostojnih naslednika koja je razrušila Jugoslaviju o manama i smrtnim greškama onih koji su je gradili u "vreme smrti". O tim događajima i ljudima je ipak dostojnije podsetiti na reči savremenika, što pokušavamo na narednim stranicama

Na licu mesta – Od Horgoša do Reskea

Poslednja reza na poslednjoj kapiji Evrope

Kao da se ovde, na polunapuštenoj lokalnoj pruzi između Horgoša i Reskea, zatvara ulaz u Evropu. Pod niskim, tmastim nebom koje naleže na vrhove drveća, prizor deluje nadrealno, poput scena iz postapokaliptičnih filmova i knjiga: svet je razrušen, ostalo je samo malo netaknuto ostrvo koje veruje da mora da se ogradi jer na njegove granice nasrću divlji narodi

Tribina – "Ima li Srbije van Beograda"

Krupan korak u devedesete

Izložbom odabranih naslovnih strana od početka "Vremena" do danas, tribinom "Ima li Srbije van Beograda" i koncertom tamburaške bande Ljubomira Živkova, kolumniste nedeljnika "Vreme", u Valjevu je u petak, 11. septembra, počelo obeležavanje dvadeset pet godina izlaženja "Vremena"

Najava 49. Bitefa

Uspomeni na Jovana Ćirilova

Na dan izlaska ovog broja "Vremena" počinje 49. Bitef, prvi Beogradski internacionalni teatarski festival koji će proći bez Jovana Ćirilova. U glavnom programu na njemu će biti prikazano deset predstava, s akcentom na političkom teatru

Navigator

Sa spuštenim pantalonama

Nuspojave

Evo pošte, ministre moj

To što ste "poznati" u svakodnevnom životu vas stavlja na razna iskušenja; visoko rangirani državni službenik im mora odoleti