Da li je ideja o promeni Ustava, kojoj su se usprotivili i opozicija, ali i koalicioni partneri demokrata, zaista samo marketinški trik za privremenu upotrebu ili iza cele priče stoje ozbiljnije namere
U svetu opsesija depresijom, kod nas više flegmatično nego dramatično – otvorena, nežučna, ali kritička skupštinska diskusija o rebalansu budžeta
Oko upravne zgrade još leži pepeo izgorele dvorane od pre neku godinu, a igrači treniraju na pomoćnom terenu do koga se dolazi kroz nekoliko kapija. Ovi visoki metalni zidovi podignuti da timu omoguće da se na miru priprema za utakmice nisu bili prepreka dvojici afričkih fudbalera da u prošlu nedelju zažde ka Aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu u želji da napuste klub za koji su im zimus, kada su ih dovodili, rekli da će biti odskočna daska za igranje u nekom zaista velikom evropskom klubu. Isah i Parker, Ganjanin i Južnoafrikanac, prema medijskim izveštajima i bez potvrde iz kluba, krenuli su u nedelju nekuda iz Beograda kada su shvatili da od obećanog novca neće biti ništa i da ako žele da igraju fudbal na livadama to mogu i u otadžbini. Za njima su se dali, opet, bez potvrde iz kluba, sportski direktor Ilija Ivić i predsednik kluba Den Tana lično. Uspeli su da ih zaustave na proveri pasoša na aerodromu i privole ih da se vrate u klub koji vole ali to još ne znaju
"Kada sam postao ministar za telekomunkacije u prvoj vladi nakon demokratskih promena, zamolio sam da se donese u kancelariju neki mali tepih iz depoa savezne vlade. Sutradan sam zatekao persijski tepih četiri puta četiri, potpuno nov, na kome mi je bilo neprijatno da hodam koliko je bio debeo. Zamolio sam za objašnjenje sekretara Ministarstva, koga sam nasledio u tom ministarstvu, i dobio obrazloženje – gospodine ministre, u administraciji važi pravilo: ukoliko vi naručite olovku, mi vam kupujemo ‘Monblan’"
Status Vojvodine biće definisan kada se o tome postigne politički dogovor, ali ne samo između stranaka nego i između njihovih centrala i pokrajinskih odbora
U predvečerje donošenja odluke o daljoj sudbini kancelarije visokog predstavnika u BiH, mnogi dramatično upozoravaju da je ova zemlja gotovo pred raspadom, a ne isključuju ni oružane sukobe
"Kuka i motika: Lanac se ne prekida..."; VREME 945
Nijedni izbori, od 1990. godine pa do danas, nisu pokazali da je separacija Vojvodine od Srbije realna politička opcija. Naprotiv. Podudarnost političkih volja išla je uvek na uštrb secesionističkog, radikalnog krila autonomaštva
Zbog izostanka direktnog televizijskog prenosa, Skupština Srbije je u prošli utorak radila skraćeno radno vreme, nešto kao ono trudničko, potvrđujući opštu predstavu o sebi kao cirkusu. Dođe mu to kao neka velika, nacionalna "Grand parada", a pokazuje se da dnevni red određuje Aleksandar Tijanić
"Samo je prekoračena mera uobičajenog dostojna pažnje" (Draško Ređep)
Mada među kupcima ima trgovaca i ugostitelja, televizije, novine i radio-stanice su najviše kupovali bivši novinari i vlasnici drugih medijskih kuća
Bez obzira na to da li su glavni akteri političari Kraljevine Jugoslavije, komunisti, perjanice Miloševićevog režima ili sadašnji akteri političke scene Srbije, cilj tih sukoba bio je i ostao isti – apsolutno i što manje kontrolisano upravljanje prirodnim i materijalnim resursima Vojvodine
