Trinaestog dana Olimpijskih igara u Parizu srpski košarkaši i kajakaši se bore za mesto u finalu. Rvač Mate Nemeš se u repersažu bori protiv Amantura Ismailova iz Kirgistana
Do poslednjih 60 metara vodili su srpski veslači Nikolaj Pimenov i Martin Mačković u disciplini dubl skul . Nakon toga Pimenov nije mogao da nastavi da vesla, pa je spustio vesla u vodu. Njihov trener Nikola Stojić je rekao da su Mačković i Pimenov „izgubili sinhronizaciju”. Na ovaj nastup na Olimpijskim igrama reagovao je i Veslački savez Srbije optužujući trenera Nikolu Stojića i Olimpijski komitet Srbije (OKS) za rezultat srpskih veslača, te naveli da već četiri godine ukazuju da Stojić nema dovoljno profesionalno trenersko iskustvo
Glavni događaj na beogradskoj likovnoj sceni ovog leta je retrospektivna izložba o velikom umetniku Đorđu Andrejeviću Kunu, povodom 120. godišnjice od njegovog rođenja. Ovo je priča osobe koja je o njemu tokom godina slušala, čitala i čije su se sudbine članova familije, kasnije će se ispostaviti i tazbine, u određenim životnim momentima preplitale
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Na XXXIII LOI premijerno će se održati olimpijsko takmičenje u brejkdensu, prvi put posle 100 godina biće dozvoljeno plivanje u Seni, jedriće se u Marselju, surfovati na talasima Tihog okeana na Tahitiju u Francuskoj Polineziji, a biće to i prve Igre u proteklih 40 godina na kojima ne učestvuje jedna od stalnih članica Saveta bezbednosti UN što dovoljno govori o tome gde se svet nalazi 35 godina od pada Berlinskog zida
Srbiju će u Parizu predstavljati 112 sportista i sportistkinja, što je za 25 olimpijaca više nego na prethodnim Olimpijskim igrama u Tokiju
Španska reprezentacija pred prvenstvo nije bila u prvom redu favorita, bez obzira na dobre igre i rezultate u poslednje dve godine i pobedu u Ligi nacija prošlog leta i, po procenama bukmejkera i stručnjaka, bila je po šansama iza Engleske, Francuske, Nemačke i Portugala, a neznatno ispred Italije i Belgije. Na kraju je došla do titule na impresivan način: pobedila je u svih sedam utakmica, što nijednom evropskom prvaku do sada nije uspelo, a redom je u direktnim duelima porazila sve glavne i potajne favorite – Hrvatsku, Italiju, Nemačku, Francusku i Englesku
Prava je šteta, a može se reći i nepravda, što su se dve najefikasnije i najkonkretnije ekipe – reprezentacije Španije i Nemačke – susrele već u četvrtfinalu
Nakon što je ničim izazvan raspustio parlament u želji za razjašnjenjem na unutarpolitičkom planu, predsednik Makron dobio je upravo suprotno. Nakon neočekivanih obrta, posebno između dva izborna kruga, Francuska se našla u situaciji da je politička scena podeljena na tri gotovo nepomirljiva politička bloka – od kojih nijedan nema dovoljnu većinu u parlamentu. Da li je Francuska postala zemlja “kojom se ne može upravljati”
Ukoliko bi Srbija ukinula moratorijum na nuklearnu energiju, osnovno pitanje je gde bi, ukoliko do toga dođe, bila izgrađena prva srpska nuklearna elektrana. Iskustva iz neposrednog komšiluka ukazuju da se nuklearke grade na obalama Dunava i Save. U Evropi nema mesta koje je udaljeno više od 500 kilometara od najbližeg reaktora
Vlada u Berlinu razmatra smanjenje poreza za strance koji rade poslove za koje manjka radne snage. Tome se protive partije širom političkog spektra. Međutim, Nemačkoj trenutno nedostaje oko 573.000 kvalifikovanih radnika i država čini sve da ih privuče iz inostranstva
Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal u novom izveštaju zabeležila je slučajeve prekomerne upotrebe sile policije i nekažnjivosti policije u Srbiji. Upozoravaju je da je pravo na mirno okupljanje ugroženo širom Evrope
