Pred kraj Prvog svetskog rata 1918. godine, među vojnicima koji su taman srećno preživeli sve opasnosti bojišta, počela je da se širi infekcija koju su u prvo vreme smatrali gripom. Ubrzo je širom sveta umrlo između pedeset i sedamdeset miliona ljudi. Više nego od sveg mogućeg oružja za vreme rata
U protekle četiri godine Nemačka je izdala 200.000 radnih viza građanima Srbije i komšijskih zemalja. A od sledeće godine će zapošljavanje u Nemačkoj biti neuporedivo lakše. To ostavlja rupe u Srbiji. Kolaps preti svuda, od gradskog prevoza do zdravstvenog sistema
Ako bismo počeli da nabrajamo šta se sve loše dešava na izborima u Srbiji, spisak bi bio isuviše dugačak. Gde god krenemo, naiđemo na neregularnost, počevši od korišćenja javnih resursa za kampanju predstavnika vlasti, preko kupovine glasova, "bugarskog voza", pa do direktnog i često nasilnog uticaja na birače
Drugi poziv za dve godine na Koktebel Jazz Party, festival koji je po sedamnaesti put održan u malom mestu na istoku Krima Koktebelju, reporteri "Vremena" odlučili su da pretvore u malu avanturu: putovali smo novouspostavljenom avio-linijom Beograd–Krasnodar da bismo se potom automobilom vozili do Koktebelja i još kojekuda po Krimu
Britanska politika se okreće naglavačke. Medije pune govori o "državnim udarima" i "izdajnicima". U nepomirljivo podeljenom parlamentu traje beskrajno nadigravanje. U nedostatku izlazne strategije traže se paralele Bregzita sa razvodom Henrija VIII, raskidom engleske krune sa papom i njegovih posledica
Fransisko Franko je bio jedini fašistički vođa koji je nakon Drugog svetskog rata ostao na vlasti sve do svoje smrti 1975. godine. Sa jedne strane Titova Jugoslavija nije otvoreno htela da se meša u unutrašnja pitanja jedne suverene evropske države, sa druge strane je na inicijativu španskih boraca, kakvi su bili Koča Popović ili Veljko Vlahović, pružala podršku antifrankističkim pokretima i održavala diplomatske odnose sa republikanskom vladom u egzilu
U Srbiji virtuelna realnost tek treba da se uvede u škole jer je fokus na opremanju škola primarnom IT infrastrukturom, to jest računarima i internetom. Srbija je razumela da je ovo naša razvojna šansa i primetni su krupni koraci koji su napravljeni, ali oni nisu dovoljni jer druge zemlje nastavljaju da rade, ne čekajući nikoga
Tenk ispred stadiona Crvene zvezde obnovio je sećanja na ratove devedesetih. Jedan od njihovih simbola je i bezočna pljačka svega čega bi se vojske i paravojske dokopale. Prvi borbeni talas kupio je sitnu tehniku, a drugi je već imao dovoljno vremena da se bavi frižiderima, zamrzivačima, šporetima, regalima, trosedima, garniturama… A onda bi iz pozadine stizali civilni kamioni koji su prebacivali sve što se moglo pokrasti, uključujući i bojlere, štokove od vrata, cele prozore, krovove i baš sve zamislivo
"Ako srpski političari i razumeju izbegličku populaciju, za Srbe koji su ostali da žive u Hrvatskoj mislim da nemaju dovoljno senzibiliteta. Štoviše, ponekad mi izgleda da ih smatraju nacionalnim izdajnicima, onima čije postojanje kvari tezu o tome da u Hrvatskoj više nema Srba, i da sa Hrvatima nije moguće živeti i raditi u miru. Tako da se Srbi koji danas žive u Hrvatskoj često osećaju pritisnuti sa obe strane i sa zebnjom gledaju na svako zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba"
Privođenje osoba u Dajrekt mediji i RTS-u su trenutna kulminacija sveobuhvatne hajke na Đilasa, sa glavnom temom "Đilas ukr’o 500 miliona evra", koju besomučno već mesecima razrađuju silni funkcioneri i funkcionerčići SNS-a, nebrojeni urednici, direktori, vlasnici i novinari okupacionih medija. Još je u novembru prošle godine "Informer", kako sami pišu, "došao do podataka" da su Đilasove četiri firme od 2004. do 2012. imale ukupne prihode od oko 500 miliona evra. Tada je krenula nova lavina – do tada je vladajuća mantra bila da je Đilas ostavio Grad Beograd u dugovima od 1,2 milijarde evra, tvrdnja koju su svojevremeno pobili i Fiskalni savet i sam tadašnji ministar finansija Dušan Vujović
Priča o Čarlsu i Dejvidu Kohu osvetljava kontroverze između korporacija i države, korporacija i duboke države, preduzimača i bankara, konzervativaca i liberala, republikanaca i demokrata. To je priča o tome kako pohlepa ne haje za ideologiju i pravdu i kako se novcem stvara pogled na svet
