Intervju – Galeb Nikačević

Magija normalnog razgovora

"Prvih dvadeset-trideset minuta izlaze te izverzirane rečenice. A onda se one potroše. I šta onda? Onda počinju rečenice u kojima se usporava tempo i u kojima razmišljaju šta da kažu. Tad dobijaš čoveka. Tad čovek dobija treću dimenziju, dobijaš taj ljudski oblik. Počinju polako poštapalice, počinju intimni uvidi i počinje da se otvara prozor u njih, kako oni razmišljaju, a ne kako je formulisana rečenica u kojoj nema rizika. I onda se nađu na terenu koji baš i nije prohodan i jednostavan"

»Zlatno doba« na jugu Srbije

Profesori savijaju kablove

Očigledno je da se o mnogo čemu, bar kad je u pitanju jug Srbije, nije razmišljalo ni ranije, a ni ovog trenutka. Opčinjeni uspehom socijalističkog modela, građani Niša, Leskovca, Vranja nisu na vreme shvatili da su "srpski Mančester" i "Švajcarska na jugu Srbije" samo gole političke floskule, a "zlatno doba" još daleko. Region Južne i Istočne Srbije je šesti najsiromašniji region u Evropi

In memoriam – Milan Gutović (1946–2021)

Raskošan dar u (pre)tesnoj koži

Nekome koga će se to ticati neće služiti na čast činjenica da Lane za života nije, a morao je, dobiti i Dobričin prsten i "Pavla Vuisića". Danas Seka Sablić kaže da je možda bio veći i od Čkalje, Gorica Popović naglas razmišlja da je makar bio egal Zoranu Radmiloviću, a Šerbedžija tvrdi da je bio najveći iz njihove generacije

O »slučaju Bjelogrlić«, napadu na nezavisne medije i nasilju u Zrenjaninu

Avgustovsko zagrevanje pred vruću političku jesen

Iz prethodnih iskustava, jasno je da režim "zna posao" i da posle svakog masovnog antivladinog protesta izlazi kao pobednik, sve jači i osioniji, i sve manje spreman na bilo kakav ozbiljan dijalog. Građani, opet, posle njih bivaju sve bezvoljniji

Intervju – Biljana Willimon

Ovo je moj način

"Ja ni od koga ne naplaćujem svoja politička ubeđenja. Ja sam umetnik i imam samo jednu želju, da dođe neko normalan na vlast i da nam dan ne počinje Vučićevim tužnim likom, od kojeg mi je muka"

Proza

Otpakivanje kutija sećanja

V. G. Zebald: Vrtoglavica; s nemačkog prevela Spomenka Krajčević; Plato, Beograd 2020.

TV manijak

Ničija deca

Dobra posledica objavljivanja izveštaja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom mogla bi biti kontrola, evidencija, zapošljavanje potrebnog kadra i, naravno, ulaganje u bolju infrastrukturu

Napad u Nemačkoj

Džihad ili ludilo

Jedan Somalijac je nožem ubio tri žene i ranio šestoro ljudi u Vircburgu. Pitanje motiva razjasniće psihijatrijsko veštačenje – da li je čovek krenuo u krvavi pohod jer su ga gonile psihičke tegobe ili islamizam? Ili je moguće i jedno i drugo

Intervju – profesor Žarko Trebješanin

Snovi su putokazi

"Darvin godinama nije napredovao, Njutn isto tako, i naizgled ništa se ne dešava, već ideja samo jednom sine. Šta to znači? Ne dešava se ništa u svesti, već se dešava u nesvesnom. A stvaralaštvo jeste neka vrsta rekombinacije onoga što znamo i kada dođe do iznenadnog spoja, mi smo nešto otkrili. Vrlo se često ta faza iluminacije, prosvetljenja, zbiva upravo u snovima. Jer nama u stvaralaštvu smeta svest i naučeni kanoni kako se nešto rešava"

Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica

Zavera ćutanja koja je dugo trajala

Pet žena koje dele iskustvo seksualnog nasilja u Petnici govore za "Vreme" o onome što su preživele. Sve kao zlostavljača imenuju istu osobu i kažu da su u kontaktu sa više od 20 drugih žrtava. Situacije koje su prošle idu od manipulacije, preko prisile do brutalnih opisa zlostavljanja koje su doživele. Svi slučajevi su – prema tvrdnjama više advokata – zastareli. Uprava Petnice priznaje da je za problem znala od 2014, a da je za razmere saznala 2017, kada je sa spornom osobom raskinut radni odnos. Međutim, bar do kraja 2019. i dalje su ga angažovali. Žrtve, koje su se obraćale upravi, osećaju da su izneverene, dovođene u zabludu i smatraju da je reč o sistemskom zataškavanju. Uprava im se sada izvinjava, ali žrtve smatraju da se nikad ne bi izvinili da se one nisu obratile "Vremenu", te da i danas više brinu za nasilnika nego za decu

Šta su nama Novak Đoković i Nikola Jokić

Jedini Džokeri Srbije

"Dvojica vrhunskih asova mogu biti uzor da ‘ništa nije nemoguće’ i da svako od nas, ukoliko uloži u sebe, može dostići možda ne baš Đokovića i Jokića, ali neki nivo koji podrazumeva prepoznavanje i zasluge, bez obzira na to što potiče iz društva koje je na evropskoj periferiji i koje, što je posebno važno, sebe često kolektivno doživljava kao žrtvu svega i svačega", kaže za "Vreme" antropolog Ivan Đorđević. "Ne moramo biti ni neki zagriženi ljubitelji nekog sporta ili sportiste posebno, pa ćemo slično da reagujemo", nastavlja vanredna profesorka psihologije sa Fakulteta za sport i fizičku kulturu Ana Orlić. "Ta njegova pobeda biće i naša"

Hemofarm obeležio 61. rođendan

Rast zahvaljujući stalnom investiranju

Briga o zdravlju ljudi prioritet, ali i ulaganje od čak 40 miliona evra u ovoj godini