Turisti iz dvadeset zemalja, među kojima je i Srbija, od 15. juna moći će slobodno da putuju u Grčku bez obaveznog testiranja na virus korona. Ko se bude odvažio profitiraće od nižih cena i polupraznih plaža. Obezbeđeni su za svaki slučaj i posebni hoteli za turiste koji se požale na simptome virusa korona
"Cilj ne sme biti samo pad nedemokratske vlasti, već i postavljanje osnove za dugoročnu obnovu demokratskih ustanova. U suprotnom, čak i kada bi se ovaj režim urušio zbog međunarodnog pritiska ili sopstvenih problema, završili bismo kao Ukrajina, na partijskoj pijaci i ostavljeni na milost i nemilost ‘oligarsima’ i njihovim političkim i medijskim najamnicima"
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je spoljnopolitičku analizu pod nazivom "Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike", čiji autori su Marko Drajić, Maja Bjeloš i Isidora Stakić. "Vreme" objavljuje izvode iz te analize
Iza slavljeničkih naslova o danima bez preminulih od novog virusa kriju se tragedije nekih porodica u Nišu, Leskovcu, Vranju… Neka ostane zapisano ovde: živeli su do 22. maja 2020. godine kada su preminuli u kovid bolnici u Nišu
"Na moju odluku da odustanem od bojkota najviše su uticali navijači koji su u mojoj ulici pravili bakljadu, bacali topovske udare. Upadali su u stan penzionerke, dali joj paket ulja i brašna i sa njenog prozora bacali baklje na moju terasu. Ukoliko sad ne izađemo na izbore, šta je sledeće što će nam se desiti? Da uđu još i u naše spavaće sobe"
Vučićevi onlajn skupovi, najavljeni miting u žarištu korone – Vranju – izmenjena politika oglašavanja na velikim društvenim mrežama, uvode Srbiju u novu dimenziju predizborne kampanje u kojoj je zapravo sve isto kao u "realnom" svetu, samo nema fizičkog kontakta
Kako su reči, imena i pojmovi za koje se nekada verovalo da imaju precizno značenje tokom pandemije virusa korona dobile potpuno drugi smisao
Stotine lica i verovatno još hiljade njih pred ekranima i samo jedan čovek nasuprot njih, jedini koji govori. Nema pitanja, nema komentara, samo podrška i poslušnost. Stepen te dominacije u odnosu baca u drugi plan sadržaj govora
"Svaka epidemija nosi sobom i političku dimenziju. Protivepidemijske mere se odnose na sve građane. Ako ih se neki moćnik ne pridržava, ne možete da izbegavate komentar pravdanjem da se ne bavite politikom. Takvim odgovorom ste se upravo uključili u politiku, a izdali ste struku."
"Sada je sa ovih 100 evra potpuno eliminisana potreba da se ide po kućama, da se broje sigurni glasovi, da se nudi pelinkovac i ‘crvena’. I onda neko kaže da hoće na takve izbore. Zar zaista hoćete na izbore na kojima će svi bilbordi, ali bukvalno svi, od Horgoša do Vranja, biti njegovi? Na izbore na kojima će 97 odsto vremena na svim televizijama biti njegovo? Ona tri odsto podeliće trabant opozicija i oni koji pristanu na izbore. To je ono čemu težite? Njihov odgovor na to obično bude: bolje išta nego ništa. Nije tačno, često je bolje ništa od tog ponižavajućeg i bednog išta"
Ljudi blokiraju kapiju, čuje se "ne damo vladiku" i drugi povici, već ide prenos događaja uživo. Atmosfera deluje vrlo zapaljivo. "Pregovaram sa policijom, molim narod da ostane miran. Ispred ima svešteničke dece, dece koja pomažu u hramu, policajci stavljaju gas-maske. Dok mi pregovaramo, vladike i ostali sveštenici odlaze u policiju, peške ili svojim autima, je ne znam šta se događa. Dobijam poziv da je vladika već u policiji. Molim narod da se raziđe. Mene privode, ulazim u maricu", opisuje za "Vreme" događaje koji su se zbili 12. maja u Nikšiću sveštenik Slobodan Jokić
Boško Obradović štrajkom glađu nije postigao ništa. Ipak, njegova istrajnost, prkos, mladost i spremnost da se pobije, to što peca i u kosovskom jezeru u kome plivaju zbunjeni radikalski birači, i što je uprkos svemu prihvatljiv saveznik za tzv. građansku opoziciju, kvalifikuju ga za opasnog protivnika naprednjačke vlasti
