Kancelarka Nemačke Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron pokušavaju da ožive zamrle pregovore između Beograda i Prištine. Susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdulaha Hotija zakazan za 16. juli u Briselu u francuskim i nemačkim medijima stoji u dubokoj senci protesta u Srbiji, pred kojima će zapadnim političarima biti teže da i dalje ignorišu nenormalno stanje u srpskom društvu
Ne postoji opšti profil nekoga ko se našao ispred Skupštine. Jednostavno rečeno, svi su bili protiv Aleksandra Vučića i njegove vladavine, ali iz različitih razloga
Ovi protesti su ponovo pokrenuli spekulacije o državnim huliganima koji su napravili nerede i sukobili se s policijom. Nije li pokojni Miodrag Miki Rakić, nekadašnji šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, jednom napisao da je Vučić "politički autoritet" za milion aktivista spremnih "da se odazovu na poziv za bilo kakav skup: navijači, desničari, protivnici evropskih integracija"
Da li se zaista u već drugde etabliranoj ali nestranačkoj ličnosti, koja bi stala na crtu Vučiću krije razrešenje naše situacije? Kakav bi taj čovek trebalo da bude? A šta o društvu govori ova težnja za spasiocem, bilo da se on vidi u episkopu Grigoriju (na fotografiji) ili Novaku Đokoviću? Da li je težnja za "neverovatnim likom ili silom koja se iznenada pojavljuje i rešava bezizlaznu situaciju" samo dobronamerno maštanje, odraz izvesne društvene nezrelosti ili, ipak, otvaranje vrata i početni korak posle kojeg će uslediti prave promene
Protesti su još jednom iscrtali paradoksalnu političku sliku Srbije, zemlje u kojoj ogroman broj građana ne može očima da gleda svog totalnog predsednika i njegove saradnike, a ovi pritom imaju potpunu, apsolutnu političku moć i stravičnu većinu u parlamentu. Ako ćemo da budemo realni, reći ćemo da situacija ne bi bila mnogo drugačija ni da je celokupna opozicija izašla na izbore, i to ne samo zbog naprednjačkog "izbornog inženjeringa" već i zbog toga što bi mnogi antivučićevski glasači, nezadovoljni političkom ponudom, ostali kod kuće
"Danas su Romi žrtva Levijatana, sutra će naći neku drugu žrtvu, a potom će društvo i država postati žrtva. Da ne idem predaleko podsećajući kako su nacisti i Hitler počeli, pomenuću da je tako počeo Salvini u Italiji"
"Korona je pokazala da se njome ne može tako lako manipulisati, da ona ume da se oglasi grubo i nekontrolisano, da se pohvali brojem mrtvih i zaraženih, nezavisno od toga šta o njoj i njenom radu govore mediji i takozvana struka u službi vlasti. Vlast nije uspela da je neutrališe i ućutka, kao što je to uradila sa opozicijom. A posledica njene neuspele političke i medijske manipulacije koronom je upravo u tome što je epidemija danas u Srbiji prestala da bude prioritetno medicinski problem koji traži borbu celog društva da se on reši, i postala pre svega politički problem, i dovela do novih podela. Ogolila je autokratsku i manipulativnu prirodu režima. Izazvala nepoverenje u institucije vlasti i kod onih koji su im verovali"
Predsednik Srbije sve više deluje kao neko kome situacija polako ali sigurno klizi iz ruku. Građani Šapca su uskraćeni za informaciju koliko je sugrađana smešteno u bolnicu, a rezultati testiranja za nekoliko stotina građana ovog grada i dalje nisu dostupni. Definitivno je na sceni zataškavanje ogromnih razmera, sve sa ciljem da se obesmisli proglašavanje vanredne situacije i kako bi se SNS što pre dokopao vlasti u ovom gradu
Opet imamo navrat-nanos uvođenje mera, opet ne znamo kada će početi njihova primena i kako će biti sprovođene, nije nam jasno da li nam je zdravstvo najbolje u Evropi ili je sistem kolabirao pred brojem obolelih od korone
Aleksandar Vučić predugo je tražio kavgu. Rano je za donošenje suda o događajima ispred Skupštine. Ipak, ostaće upisan u istoriji kao prvi posle Slobodana Miloševića kome je narod upao u Skupštinu
Podanici diktature su – zaraženi ili nezaraženi – svi već smrtno bolesni i svi već teški pacijenti, jer je osnovna odlika teško bolesnog čoveka baš to: nemoć. Suštinsko neraspolaganje svojim telom, svojim vremenom, svojim životom
Da li će Marija Obradović postati novi ministar odbrane? Hoće li Nebojšu Stefanovića u MUP-u naslediti Miloš Vučević? Sprema li se Marko Čadež za ministra spoljnih poslova? Kako se Aleksandar Vulin snašao u sendviču između Stefanovića i Vučića, preciznije – koga se odrekao? Da li će Anu Brnabić u fotelji premijerke zameniti Branislav Nedimović ili neko treći? Odgovori na ova pitanja zavise od puta koji će Aleksandar Vučić odabrati – racionalnog makijaveliste ili bezumnog diktatora
