Ovde je ogroman problem što se sve radi scenski, kao u drami, kao u nekakvom trileru, a da je u isto vreme naša država u fazi propadanja, sa najvišim stepenom siromaštva, najnižim životnim standardom, smanjenim platama i penzijama i povećanim svim porezima i sve to postaje nebitno kad krenu tekstovi o "državnim udarima"
Do kraja Godine preduzetništva, kako je Vlada Republike Srbije nazvala tekuću godinu, ostalo je nešto više od dva meseca. Biće apsurdno ako dotad poglavlje koje se tiče preduzetništva ne bude otvoreno
Iz zapleta na koji bi mogli da budu ljubomorni i scenaristi španskih serija proizilazi da je Srbija spasla crnogorskog premijera Mila Đukanovića od mnogo veće opasnosti nego što je general Dikić – da izgubi na izborima
Krajnji utisak bi mogao biti ponovo tugaljiv. Sve ovo liči na ono neprestano Vučićevo kukanje kako mu svi rade o glavi, a on eto prkosi, opstojava i služi narodu. Čini mi se, dakle, da posle ovog zbrkanog uvoda u aferu nikakvog epiloga neće biti
U ponedeljak uveče, na još jednoj vanrednoj konferenciji za novinare – sasvim nepotrebnoj, štaviše štetnoj – premijer Vučić se još jednom ugruvao bez potrebe. Nije rekao ništa osim suvišnih kleveta, nejasnih aluzija i uopštenih pretnji, kao i obično, nažalost. Opet se svađao sa novinarima, obećavao nešto u vezi s nečim drugim, neodređeno, pazeći da negde ne kaže nešto konkretno – osim što je optužio jednog čoveka da je "engleski špijun", što je prošlo bez komentara. To mu nije trebalo, sve zajedno; bolje bi mu bilo da tu konferenciju nije ni sazivao, kad već nema šta da kaže
Kad ozbiljno zaškripi, kako u Srbiji manje ili više škripi već četvrt veka, a kad se potroše tajkuni i bivša vlast kao dežurni krivci, neminovno na red dolazi sirotinja, koja, kako to tvrdi Aleksandar Vučić, premijer ovdašnji, neće da radi, već se prikačila na državnu sisu pa samo ćapa
Ministri svesno statiraju u ulogama mekušaca i negativaca, ne bi li Premijer ostao sam na sceni i još jače zablistao u ulozi askete i junaka
Da li je vladina ekskurzija prelomna tačka na kojoj umesto marketinga, šminkanja brojki, mantranja o napretku i neprestane samohvale vlast menja strategiju i prelazi u otvoreno vređanje i ponižavanje građana. Nije novost da je to veoma uspešan mehanizam držanja u pokornosti. Doduše, samo kratkoročno, ali o tome nek misle oni koji ovu strategiju primenjuju
"Pravne države nema i svaki građanin može da očekuje, da li zato što su on i njegova imovina na meti nečijih želja, da neko sutra dođe tokom noći da ga iseli, da može da mu sruši kuću, provali u stan, da mu nešto uzme, a da je evidentno da to nije običan lopov sa ulice i da se ništa ne desi"
Zašto je ubistvo Aleksandra Stankovića, čoveka koji je u isto vreme bio i vođa jedne navijačke grupe i deo nekog kriminalnog miljea, toliko isprovociralo vlast da poruči svima koji se bave takvim stvarima da je to crvena linija preko koje se neće preći i da će uslediti odlučna reakcija policije i drugih bezbednosnih organa? Em to nije zvučalo iskreno, em je izgledalo da se iza krije još nešto. Način na koji je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović govorio bio je čudan za nekog ko zaista želi da umiri građane: više je izgledalo da se šalju neke poruke ljudima koji razumeju taj zaumni jezik
Zašto je Srbija izostavljena iz glavnih evropskih transportnih koridora
Osećaj ponosa da živite tu gde živite planirani je cilj Vlade Novog Sada kojim će nastojati da opravda dobijenu pobedu
