Zdravstveni karton

30.maj 2011. Jasmina Lazić

Mladić u apoteci

Ako je hipertenzičar, kako je dolazio do lekova? Ako je imao više moždanih udara, kako to da nije bio u bolnici ili na rehabilitaciji? Ako je pretrpeo tri moždana udara, kako to da je radio na gradilištima kopajući puteve za cevi? Ako je bubrežni bolesnik, da li je imao napade koji su zahtevali hitne medicinske intervencije? Ako je zaista bolestan, kao što se priča, ko mu je pomagao da stvari drži pod kontrolom

Pozorište

03.februar 2011. Dragana Bošković

Odličan iz povijesti

"Generacija 91–95.", po romanu Borisa Dežulovića; reditelj Borut Šeparović
Franc Vedekind, "Buđenje proljeća"; reditelj Oliver Frljić
"Garaža", po romanu Zdenka Mesarića, reditelj Ivica Buljan, u koprodukciji sa La MaMa, Njujork
Gostovanje Zagrebačkog kazališta mladih u JDP-u

Intervju – Dr Volfgang Pliške, član Upravnog odbora Bayera AG, odgovoran za Inovacije, Tehnologiju i Životnu sredinu

19.januar 2011. Jasmina Lazić

I 21. vek bez »pilule protiv raka«

Rak je veoma kompleksno oboljenje, ne samo u poređenju oboljevanja jednog dela tela sa drugim već i oboljevanja različitih osoba od iste vrste raka, gde se poboljšanje zdravstvenog stanja može ostvariti samo primenom raznovrsnih pristupa. Po mom mišljenju, nije moguće primeniti "jedno rešenje" za rak ili sidu – ni u ovom ni u sledećem veku

Deobe – Insekti

28.jul 2010. Ivan Umeljić

Nestajanje pčela

Debata o tome šta bi se dogodilo ukoliko bi pčele potpuno nestale odavno je izašla iz akademskih krugova. Prema zvaničnim procenama FAO, godišnja vrednost oprašivanja poljoprivrednih kultura koje pčele obavljaju prelazi 153 milijarde evra, a važnost pčela za ljudski opstanak kao i za očuvanje dobrog dela kopnenog biodiverziteta može samo da poraste u budućnosti

Ig Nobel

21.oktobar 2009. Slobodan Bubnjević

Boja mleka bezimenih krava

Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel

01.jul 2009. Aleksandar Virijević, elektronskom poštom

Razumeti druge

"Između 'ludaka' i 'normalnih'"; VREME 964

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII

18.mart 2009. Redakcija Vremena

Zašto smo se posvađali oko bombardovanja

U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".

Mala privreda

03.septembar 2008. Mirko Rudić, Predrag Đurković, Nemanja Stanković

Zujeće farme

Kako jednu tonu životinjskog izmeta pretvoriti u samo pola tone, bez zagađivanja okoline, a da bude najkvalitetnija prirodna prihrana za biljke i hrana za životinje

Mentalno zdravlje

13.februar 2008. Jovana Gligorijević, Marija Vidić

Pogled na unutrašnji mrak

Svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana je kao oboljenje. Depresija je najčešći uzročnik samoubistva i četvrti po redu "potrošač" zdravstvenih fondova. Kakva sve može da bude i kako je razlikovati od lošeg raspoloženja, utučenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad osećamo