Na izborima 16. marta ubedljivu pobedu odnela je koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke sa osvojenih 158 mesta u parlamentu. Premijer nove vlade je Aleksandar Vučić, a za predsednika Skupštine izabrana je Maja Gojković. DSS, LDP i URS, doskorašnje parlamentarne stranke, nisu prošle cenzus i ostale su bez mandata.
Kratki vodič za predizbornu upotrebu istraživanja javnog mnjenja
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
SNS je svojom listom osvojio najviše (73) mandata, i formirao koalicionu Vladu sa SPS-om, URS-om i SDPS-om (strankom Rasima Ljajića koji je mandate dobio na listi Demokratske stranke). Za predsednika parlamenta izabran je Nebojša Stefanović, potpredsednik SNS-a. Premijer je Ivica Dačić.
Vlada Srbije uložila je ogroman trud da privoli ljude da glasaju, ali ovi bezemljaši, na vetrometini između države u raspadanju i države u nastajanju, nisu poslušali Beograd. Incidenti koji su se događali logična su posledica neminovnosti sažete u grubu ocenu: Kosovo je izgubljeno
Vučiću kao jedini prirodan partner za ono što je naumio, uz nemalu pomoć prijatelja sa Zapada, ostaje Đilasov DS koji je spreman da proguta svaku žabu i istovremeno sposoban da pređe cenzus. To što sada rade Đilasu samo je pokazna vežba koliko on mora biti mali partner u "velikoj koaliciji"
Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine i zamenik predsednika DS, o uticaju bivšeg, a sada počasnog predsednika stranke: ("Večernje novosti")
"Kako razvodniti pravdu"; VREME 1151
Od kako prošle nedelje dočekasmo ono "prekosutra ili nakosutra" našeg, sada bivšeg, predsednika Borisa Tadića, kada je obznanio svoju odluku da podnosi ostavku, koju je pokušao da prekrsti u "nije šija, nego skraćeni mandat", i da je treći put u trci za predsednika Srbije, kandidovanje za kandidata poslednjih je dana postalo najvažniji, a za mnoge i najunosniji posao u Srbiji
Javni govor, i kad je zaogrnut u svetosavlje, a najviše tada, sveden je na Kusturičine "miševe" i "Obrazove" delije, kao da ne postoji ostatak pristojne Srbije koja se, pred silom, nije usrala od straha, makar ta sila dolazila sa zapada ili sa severnih tribina fudbalskih stadiona
Možda je Vukajlovićka kriva, a možda i nije. Ne bih da se mešam. Ali nekako sam posumnjao u ceo predmet kad sam u novinama pročitao besmislicu, izdiktiranu u nekom od represivnih kabineta, da je Vukajlovićka "napustila zemlju krajem avgusta i čim se vratila (polovinom septembra) bila je uhapšena na vratima kuće na Dedinju". Kojim je to zakonom zabranjeno da se ode na odmor u prvoj polovini septembra
