Mnogi trendovi koje je Zoran Đinđić lansirao i dalje traju. Problem je samo u tome što današnji lideri previše slobodno tumače ono što su naučili, kao i u tome što se oni, za razliku od Đinđića, obraćaju ljudima umornim od borbe i skeptičnim prema obećanjima koja dobro zvuče
Od onih socijalista koji su sada deo vlasti, neko Miloševićevu fotografiju drži na zidu, neko ritualno jednom godišnje ode do Požarevca, a jedni i drugi se trude da Miloševića što ređe pominju, ali svi ističu da dobro sarađuju i lako se dogovaraju sa onima sa kojima sada vlast dele
"Rezultat dogovora je da zajednički nastupimo ispred Vlade Republike Srbije. Očekujemo da dođe do razgovora i verovatno ćemo pripremiti zajedničku platformu koju ćemo dostaviti Vladi Republike Srbije, odnosno premijeru"
Mikrofon uze ministar, Sad je vreme da ja nešto kažem, onaj što u seriji Sin Dragan komandova, Akcija, ministar se reče, Ovo je primer da zajednički radimo nešto što je u nacionalnom i državnom interesu
Ono malo krupnih domaćih kapitalista što ih ovde ima dovedeni su dotle da razmišljaju da li bi im, na osnovu ličnog bogatstva, bilo bolje da do kraja života pecaju sabljarke na Mauricijusu ili da i dalje ulažu novac u privredu Srbije
Pišući Zimsko ljetovanje u svom malom dvorcu u Islamu Grčkom, Vladan Desnica se setio etikete italijanskog likera "Sangue Morlacco" – morlačka krv – na kojoj je naslikan idealizovan dinarski junak. Morlačka krv!… prolivena od Kandije do Metkovića. Slatko-gorka morlačka krv. Pa o tome valjda ovde i govorim
Dva slučaja, upravo u toku, najbolje ilustruju suštinsku prirodu prekograničnog organizovanog kriminala: suđenje za ubistvo Pukanića i Franjića u Zagrebu i sve zanimljivija afera Darka Šarića, od Urugvaja, preko Crne Gore, Srbije, Slovačke i – kako čujemo – Švajcarske. U Zagrebu se suđenje odvija polako; za Šarićem se traga, mada ga odjednom niko više ne poznaje, što nije čudno
U novom Žilnikovom filmu u neku ruku i nema "prave strane", ma koliko u izobilju bilo simpatija za tranzicione gubitnike, anđele garavih lica
Na pitanje episkopa Artemija nakon sednice Sinoda na kojoj mu je saopštena odluka o suspenziji, zbog čega se, baš uoči Velikog posta, sa tolikom žurbom sprovodi proces protiv njega, jedan od članova Sinoda odgovorio je da uopšte nije žurba: naprotiv, sve to traje već pet punih godina
