TV manijak

Ne spavaj, mala moja

Pesma nosi simboličnu poruku današnjeg vremena – “Samo mi se spava”, jer govori o apatiji nekoliko generacija. Sledi možda dugo i otrežnjujuće buđenje ili još dublja anestezija, videćemo

Na današnji dan

Pesnik nadrealnih slika

Nezami Ganđavi, koji je o ženi pisao vanvremenski, a o svetlosti kao da je slika, koji je u 12. veku nagovestio nadrealizam i postao večni persijski pesnik

Analiza

Bitka za Bahmut: Do poslednjeg daha

Odbrana Bahmuta koštala je ukrajinsku vojsku mnogo, ali još uvek se ne odustaje od namere da se Rusima što više oteža zauzimanje gotovo opkoljenog grada. Sličan pristup je ukrajinska komanda imala i u Soledaru za koji su vođene krvave borbe tokom jeseni i zime i gde je pretrpela velike gubitke tokom prekasno pokrenutog povlačenja. Tehnika je propala, stotine vojnika je izginulo

Svi Bitefi Ivana Medenice

Akušer nove pozorišne zajednice

Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme

Nova muzička scena Dablina: Inhaler i The Murder Capital

Dablinski parfem bezizlaza

Komentar

Prva godina rata u Ukrajini: Čekajući još više još ubojitijeg oružja

Ruske trupe su 24. februara 2022. napale Ukrajinu. Prvobitni ciljevi Kremlja su se brzo izvitoperili. Naišli su na neočekivani otpor Ukrajinaca. Umesto brze pobede Rusi su bili primorani na iznurujuću frontovsku borbu za svako selo. Počeo je rat vojnim resursima. U čast prve godišnjice “specijalne vojne operacije” iz Moskve su pripretili nuklearnim glavama, kada već ruska zastava ne može da se zaviori ni u centru nekog zabitog mesta koje je pre rata imalo nekoliko desetaka hiljada stanovnika, a sada se tu nalaze samo borci iza zidova srušenih kuća

Rat u Ukrajini

Pakao, godina prva

Industrijska mašina se pokrenula i kao lavina će se pokrenuti proces izrade novog naoružanja. Za sada su rezultati slabašni, ali doći će 2024. i 2025. godina. Ako krenemo od procene da vodeće zemlje NATO-a žele da poraze Rusiju, a neskriveno o tome govore, onda će metod biti postepeno povećanje resursa koji će se dostaviti ukrajinskoj vojsci, i u pogledu vrsta sredstava ratne tehnike i po količini. Za sada će pustiti da rat teče i da se resursi troše, ali pitanje je da li će ruska vojska održati nadmetanje u zanavljanju resursa

Humanitarni koncert

Maksim Rizanov: Da mogu, svirao bih i u Rusiji

Maksim Rizanov, britansko-ukrajinski violista i dirigent, i Gudači Svetog Đorđa održaće humanitarni koncert posvećen ugroženima ratom u Ukrajini - dobar i pravi način da se pokaže solidarnost sa ljudima u nesreći. Na početku rata održao je humanitarni koncert i u Budimpešti

Esej

Ko je važniji: autor ili njegovo delo

Da li i na koji način lični afiniteti, karakterne osobine, poreklo, pa i fizički izgled utiču na to kako percipiramo nečiju umetnost? I kakve veze sa svim pomenutim ima knjiga o botanici iz 17. veka

Ukrajinski front

Pripreme za višegodišnji rat

Pitanje podoficirskog kora još uvek je u Rusiji tabu tema nakon godinu dana ratovanja. Stavovi da treba pokrenuti, i to hitno, kurseve za školovanje podoficira za sada se iznose sa rezervom, uz frazu da bi možda trebalo o tome da se razmisli. Ukrajinska vojska je na podoficirima i nižim oficirima zasnivala čvrstinu bataljona koji su mesecima izdržali stalnu artiljerijsku vatru. Taj kadar je pretrpeo velike gubitke i sada se i oni bave problemom kako brzo stvoriti zamenu. Kod Rusa ima vremena, po modelu Sirije, pet godina. Tako bar neki kažu

Intervju: Srđan Šaper

Od odbrane do poslednjih dana

“Da je bilo sreće, SSSR bi se raspao malo kasnije ili se ne bi raspao uopšte, pa bi zanimanje za demokratizaciju Jugoslavije bilo mnogo veće. Ovako smo ispali nevažni baš kada smo mogli da budemo najvažniji. I tako smo ušli u period koji je odredio sve naše male živote i koji će se u udžbenicima istorije zvati ‘vreme ratova za jugoslovensko nasleđe’, koji je počeo tada i traje još i danas”

Kulturna baština

Lode digitalnim nomadima

Kotor i Novi Sad, gradovi sa bogatom kulturnom baštinom, muče problemi prisutni i u drugim delovima Zapadnog Balkana: neadekvatna zaštita i loše održavanje nekih od najreprezentativnijih objekata kulturnog nasleđa. O tome je, između ostalog, bilo reči na konferenciji “Vrijeme kreativnosti”, koja je prošlog vikenda održana u Kotoru