U beogradskom Muzeju savremene umetnosti u toku je izložba pod nazivom "Arhitektura u Rimu 1920–1940", posvećena periodu u kojem je tamošnji fašistički režim imao ambiciju da svojom voljom i sledeći sopstveni osećaj za estetsko preuredi i izgled gradova. Ova izložba je poslužila i kao povod za tekst o odnosu politike i arhitekture
Molimo cenjene mušterije da kusur provere na licu mesta: naknadne reklamacije ne primamo
Da li je Nuklearni institut u Vinči sa svojim nesigurnim radioaktivnim deponijama i hangarima potencijalno najstrašnija atomska barutana. Zašto 122 naučnika iz 13 zemalja traži smenu prof. dr Dragana Domazeta, ministra za nauku, tehnologiju i razvoj
Izgleda da opstanak na tržištu zahteva više poslovne grubosti i barem za trećinu manje mozga nego što ga ovde trenutno ima. Još ne znam šta ćemo da uradimo s ovim naravoučenijem, ali upravo smo dobili mali predah i odlagaanje
Vlada Srbije je zaključila da su odnosi Beograda i Vašingtona odviše ozbiljna stvar da bi se mogla prepustiti ambasadama
Prodajom 49 odsto srpskog Telekoma pre šest godina čini se da su svi akteri bili namireni. U Italiji se još vodi istraga o tome koliko je ko uzeo provizije u ovom poslu. Grci i Englezi se ne oglašavaju. U Srbiji se zna da je prodajom dela Telekoma Milošević sebi kupio još tri godine vlasti, a omastili su se penzioneri i "radnici". Zašto se Borka Vučić ne seća posete Rimu dva dana po potpisivanju Ugovora o prodaji Telekom Srbija? Zašto je posle demokratskih promena 2000. godine vlasnik MK Komerca Miodrag Kostić saslušavao Milana Beka? Zašto su pare dobijene prodajom Telekoma umesto u bankama na Zapadu završile u maloj atinskoj banci? Zašto Telekom nije prodat na javnom tenderu, nego direktnom pogodbom? Zašto su Italijani pristali da Milan Beko podigne cenu za 100 miliona maraka? Zašto je Dojčilo Maslovarić "kreativno prepričavao" Miloševićev slavljenički prijem? Zašto su za srpsku javnost saslušanja koje sprovodi italijanska parlamentarna komisija u Beogradu postala tajna?
Manje od godinu dana pre smrti, Džordž Orvel, autor 1984 i Životinjske farme napravio je listu prikrivenih komunista iz novinarskih i umetničkih krugova i predao je u ruke agentima Odeljenja za istraživanje informacija Forin ofisa. U prvom septembarskom izdanju "The New York Review of Books" Timoti Garton Eš daje jedno novo tumačenje Orvelove liste – u prvom delu ovog tumačenja, objavljenog u prošlom broju "Vremena", Eš opisuje Orvelove motive i navodi da je svoju listu pisac predao službenici Siliji Kirvan na njenu inicijativu. Drugi deo teksta bavi se strukturom i delatnostima Odeljenja za istraživanje informacija i sudbinom ljudi navedenih na listi
U jeku najintenzivnijih građevinsko-infrastrukturnih radova u Beogradu u poslednjih tridesetak godina, objekti u centru grada pogođeni u intervenciji NATO-a polako postaju skulpture. Na detaljna rešenja još se čeka
