Istraživanje: Propaganda na mreži Iks

Digitalna politika Aljbina Kurtija

Dominantni narativi tokom perioda istraživanja mreže uključuju potenciranje srpskih ratnih zločina na Kosovu, konstantne provokacije, kritiku i vlasti i opozicije u Srbiji, istorijski revizionizam, korišćenje Rezolucije o genocidu u Srebrenici da se Srbi okarakterišu kao genocidan narod, promociju albanskih ratnih zločina iz rata na Kosovu, negiranje zločina OVK-a, ali i napadanje albanskih pripadnika civilnog društva na Kosovu koji nisu pristalice Kurtijevog Samoopredeljenja (na slici)

Intervju: Mark Tomson, fizičar, Univerzitet u Kembridžu

Uzbudljivo otkrivanje nepoznatog

“Razlog za to što Evropa može i dalje da bude najbolja i da se takmiči leži u 70 godina istorije u Cernu. To nije samo vreme. Cern ima ovaj divan kompleks akceleratora, ne samo LHC, to su svi prstenovi koji vode u LHC, to je 70 godina ulaganja, što je teško reprodukovati. Teško je reprodukovati i to što CERN ima oko 2500 zaposlenih, uglavnom inženjera i tehničara, i oni su apsolutno briljantni i imaju ogromno znanje. Zahvaljujući osoblju u Cernu, kada CERN nešto izgradi, to radi”

Nedelja

Nuspojave

Vreli zec za Tamaru

Izopačenim režimima ove vrste treba po jedan dinko gruhonjić na svaka dva-tri meseca kao pogonsko gorivo. On(a) će nešto reći, oni će mu/joj dopisati deo teksta koji im je potreban ili će ga protumačiti na sebi svojstveno bolestan način i zatim tu opaku konstrukciju rastrubiti na sve četiri strane sveta, i eto efekta zvanog “shit hit the fan”

Lični stav

Dvosekli mač gromovite eksplozije javnih ulaganja

Institucionalni manevar izuzimanja brojnih projekata od važećih procedura kontrole i selekcije prosto je bogomdan za pojavu korupcije i njeno nesmetano bujanje. Tu je smešten najvažniji činilac u arhitekturi faktora kojima bi se pokušalo razjasniti silno širenje javnih investicija u Srbiji od 2018. naovamo

Lični stav

Kada presuše izvori

Ako ne bude odlučnosti da se odupremo rudarskim kompanijama, ako ne uočimo da i kineske i sve druge žele isto što i zapadne, tada će sudbinu Borskog basena podeliti čitava Srbija. Prodaja mineralnih resursa uz žrtvovanje životne sredine obezbeđuje male prihode i velike štete

Duh vremena: Rađanje muzike iz grčke tragedije

San o slobodi Mikisa Teodorakisa (2)

Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe

Intervju: Miljenko Jergović

Pisac ne zna odgovore na pitanja koja postavlja

“Pišem zato što moram, a o prirodi tog moranja teško bi bilo na ovom mjestu govoriti. Tek to je neka velika tema, o kojoj se, pak, ne može govoriti iz perspektive dokonog profesora i teorijski fundiranog književnog znanstvenika. To je nešto o čemu se može govoriti samo iz perspektive pisca, baveći se vlastitim slučajem. Pisanje romana, izmišljanje svjetova, imaginiranje, sve su to posljedice neke unutarnje nesavršenosti i nedovoljnosti. Pišući, ja zapravo radim ono što sam radio u vrijeme dok sam se sam sa sobom igrao ispod stola usput prisluškujući što drugi govore”

Festival evropskog filma Palić 2024. (drugi deo)

Levo-desno, nigde mog (art)hausa

Runarson dovoljno hrabro pod onu poslovičnu lupu stavlja tu kanda neprekidnu javno izražavanu potrebu mladih da što opsežnije i što pomnije osete ono što smatraju pravim životom u najstvarnijoj od svih njegovih stvarnosnih dimenzija, ali u trenu bivaju sluđeni i pometeni kada im se baš taj istinski život zbilja i dogodi

In memoriam: Arpad Vicko (1950–2024)

Čovek dveju kultura

Uvek iza ljudi ostaje praznina, ali kada nas napusti neko ko je sam činio kulturu u kojoj je živeo, praznina je nemerljiva. U toj kulturi ostaje rupa koja se ničim ne može nadoknaditi

Povodom izložbe

Autor Titovog portreta iz čitanki

Glavni događaj na beogradskoj likovnoj sceni ovog leta je retrospektivna izložba o velikom umetniku Đorđu Andrejeviću Kunu, povodom 120. godišnjice od njegovog rođenja. Ovo je priča osobe koja je o njemu tokom godina slušala, čitala i čije su se sudbine članova familije, kasnije će se ispostaviti i tazbine, u određenim životnim momentima preplitale

Mozaik

Mnoštvo izlomljenog može da postane celina

Od mozaika ne može da se živi. Samo trošite vreme, snagu, novac, pa zašto se onda toliko umetnika uporno bavi njime?