Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1919. godine. U feljtonu koji "Vreme" objavljuje publikuju se svi slikarevi autobiografski zapisi, od kojih neki i prvi put, kao i do sada nepoznata dokumenta, delovi prepiske i reprodukcije. Materijal je priredio Darko Garić
Uroš Predić je 1921. prvi put odgovarajući na molbu Srpske akademije napisao svoju biografiju. Ona je objavljena u Godišnjaku Srpske kraljevske akademije XXVIII, 1914–1919. (Beograd 1921, str. 182–310). Ovde je prenosimo u celosti
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1949. godine. Jedini publikovani autobiografski zapisi objavljeni su u "Godišnjaku Srpske kraljevske akademije" 1921. godine. U feljtonu koji će "Vreme" objaviti u narednih nekoliko brojeva naći će se sva tri Predićeva autobiografska teksta, od kojih je autobiografija pisana 1921. godine objavljena, ali sa kojom šira publika nije imala prilike da se upozna, kao i dopune autobiografije koje je Predić pisao 1946. i 1949. godine, a koje se sada prvi put publikuju. Osim toga, čitaoci će imati priliku da se upoznaju i sa do sada nepoznatim dokumentima, delovima prepiske i reprodukcijama koji nigde ranije nisu bili publikovani. Materijal je priredio Darko Garić
Da li obnavljanje crveno-crne koalicije na predsedničkim izborima može da iznedri izvesno izborno iznenađenje
"Postoje dve vrste nadrealizma – onaj stari, ali i jedan novi. A akademici se bave samo starim koji uključuje Dalija, Ernsta i slične, ali on se završio 1939. Danas, tu je novi nadrealizam. Ono što najčešće volim da kažem mladim ljudima je: 'Nadrealizam našeg Dede je završen!'"
Duboka parlamentarna kriza u Srbiji nastavlja se korak po korak, usložnjava se uz dosta svađe i internacionalizuje se
Ako uzmemo u obzir nestanak jednog korpusa kreatora javnog mnjenja, još neformirane nove centre koji bi imali znatniji uticaj, gubitak poverenja u tradicionalne institucije, aktivni politički angažman ličnosti koje bi ispunjavale sve uslove za pripadnost intelektualnoj eliti, kao i nekadašnji politički angažman ličnosti koje su toj eliti svakako pripadale, neminovno se nameće pesimistički zaključak o budućnosti u kojoj bar još izvesno vreme neće biti grupe ličnosti čijim bi rečima javno mnjenje moglo bespogovorno verovati. Ko su u stvari ljudi koji utiču na stavove svih nas. Odgovor nije jednostavan
Zašto novinari smatraju da je čak i u veoma kratkim tekstovima veoma važno poentirati ono što jedne plaši i uznemirava, a druge kvalifikuje kao krivce i pri tome ih etnički identifikuje
Druga faza rada Anketne komisije za ono i ono drugo nije donela mnogo podataka – osim zanimljivih tehničkih detalja. Zato je u javnosti ostao utisak da se malo preteralo s cepidlačenjem: od pogrešnih ljudi traženi su podaci o onome o čemu pravi svedoci neće da govore; neće čak ni da se pojave pred komisijom. Izbegavanje svedočenja podseća na ono policijsko upozorenje: "Imate pravo da ćutite, ali to će biti iskorišćeno protiv vas"
Izborna utakmica dva lično veoma pristojna kandidata Labusa i Koštunice po mnogim pretpostavkama bi i bez njihove volje mogla da bude prljava
