Geneksova kula se nudi za oko 17 miliona evra, Sava Centar je prodat za 17,5 miliona evra, BIP-ove pivare na Mostarskoj petlji biće pretvorene u komercijalni centar, Palata Albanija, Beograđanka i zgrada BIGZ-a su kulturna dobra, ali zakon dopušta njihovu prodaju...
Kakav oni danas imaju odnos prema meni, takav ću ja imati u budućnosti prema njima. Pošto mi svi zameraju što od Vučića tražim nove izbore umesto da prihvatim da sa nelegitimnom većinom SNS vlada četiri godine, očekujem da ako do novih izbora ipak dođe, svi koji su me napali ostanu “principijelni” i na njima ne učestvuju
Zbog čega je razočaranje građanske opozicije prešlo u oprezni optimizam? Zašto su naprednjaci akvizicijom Aleksandra Šapića napravili najveću grešku u istoriji? Kako je Ivici Dačiću pošlo za rukom da izađe iz političke crne rupe SNS-a i ponovo se pojavi na horizontu događaja? Koliko je rat u Ukrajini uticao na izbore? I šta znači zajednički istup opozicije u glavnom gradu Srbije za celokupan politički život zemlje
Pitanje je da li će se ponavljanjem izbora na biračkim mestima u kojima je bilo nepravilnosti u Beogradu promeniti odnos snaga u korist opozicije. Ali, zajednička borba svih opozicionih partija za poštovanje izborne volje građana svakako uliva nadu. A ideologija, u slučaju da opozicija osvoji većinu, nikakva prepreka ne bi trebalo da bude. Jer, aman, ne moraju da se dogovaraju oko Kosova, Rusije i NATO-a, već oko vodovoda i kanalizacije i krivičnog gonjenja onih, koji su sa vrha prethodne gradske vlasti vršli kriminalne rabote
Dačić je nekrunisani kralj ronjenja u političkom mulju, Vučić je dokazao da je entitet za sebe, Jovanović je uspeo da postane najtraženija udavača ove sezone; Ujedinjeni su igrali ziheraški i sada ližu rane, a Šapić se dezintegrisao. Negde između partijske čaše mogu da se tumače i kao polupune, i kao poluprazne
Nema ničega lošeg u nagradama i u njihovom osnivanju. Samo, ima nečega natrulog u tome kada se nagrade ne osnivaju niti zasnivaju po nekoj inherentnoj književnoj logici, nego samo zato što treba da posluže kao instant-zamena za The Nagradu, onu koja frustrirajuće uporno izmiče pojedincima i grupama koji su odnekud umislili da im ona, ili bar odlučivanje o njoj, prirodno pripada
Birači koji u “sigurnim” listama ne vide svoju političku volju, mogu slobodno da glasaju i za neku od lista “na ivici”. Šansa da taj glas “propadne” postoji, ali je i potencijalni dobitak mnogo veći nego da se glasa za “sigurne” liste, a može biti i odlučan momenat u borbi protiv režima
Partizanovac. Veruje da je promena ove vlasti opšti interes. Nema ambicije da postane gradonačelnik, ali šaljivo kaže da bi želeo da bude Goran Vesić. Na listu „Ajmo ljudi“ za Beograd stao je zbog svog samopoštovanja, zbog sina i prijateljstva sa Borisom Tadićem. To vidi kao čast, poštovanje, obavezu i građansku dužnost da se stavi na raspolaganje
“U politiku sam se vratio u poodmaklom životnom dobu, a moja kandidatura pre svega treba da bude neka vrsta stimulansa, primer i podsticaj ljudima koji su se ušuškali u svoju udobnost, koji neće da se angažuju, koji traže izgovore i neće da otvore oči pred ozbiljnošću stanja u kojem se zemlja nalazi. Kada imate godina koliko ih ja imam, osim zdravlja više vam ništa ne treba. Ne mogu da vas potkupe, ne mogu da vas ucene, ne mogu da vas uplaše”
Rođen u Beogradu, bomba koja je 6. aprila 1941. pala na kuću njegove porodice nije eksplodirala, iz logora Bergen-Belzen 1944. našao se na spisku onih za čiju je slobodu platio bogati švajcarski Jevrejin, uspeo je da preživi masakr izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Mihenu 1972. – Šaul Ladani. Ovog januara, u 86. godini, bio je u Novom Sadu
Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara
