Nuspojave

Paščad iznova puštena

Ako vam se čini da živite u operetskoj verziji 1991. na Balkanu, to je zato što su na vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni operetske verzije onih koji su i tada bili na vlasti

TV manijak

Kontrolisana javnost i tajnost

Zamislite smenu šefa tajne policije za koju je znao samo najuži krug partijskog i vojnog vrha, o kojoj se nekoliko dana kasnije govori na televiziji

Izbori za Skupštinu Vojvodine

Ulazak naprednjaka u Banovinu

Možda su ljudi iz Vojvodine pomislili da iz centra vlasti Srbije mogu dobiti više, ako se priklone Vučiću i njegovim naprednjacima, kad već dosad, dok je Pajtić "smetao", nisu dobili gotovo ništa

Intervju – Predrag Vujović, bivši direktor JAT-a

Skupo ćemo platiti let za Ameriku

Iznajmljivanje aviona erbas 330 košta između četiri i pet miliona dolara mesečno, to je 50 miliona godišnje. Dakle, Er Srbija, kompanija koja sada beleži gubitke i dobija ogromne dotacije od države, ulazi u jednu investiciju od 50 miliona. Vi od juna 2016, kada počnu letovi, do juna 2017. morate da imate 50 miliona koje ćete, kao, zaraditi na saobraćaju. Na kom saobraćaju? Već sada se priča o tri godine gubitka. Šta iza toga stoji? Stoji strah da to ipak nije tako povoljan posao, a drugo, niko ne kaže koliki će taj gubitak biti. Ovde stižemo do tehnologije donošenja odluke o saobraćaju preko Atlantika. To vam je kao da pravite novu fabriku, to "zadovoljstvo" košta na trogodišnjem nivou preko 100 miliona. Ko je doneo tu odluku? Gde je doneta ta odluka

Vreme Vojvodine

Vojvođanske seobe

Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski

Helmut Šmit (23. decembar 1918 – 10. novembar 2015.)

Čovek koji je nadživeo vlast

Decenijama pošto se povukao iz politike Helmut Šmit je u nebrojenim tekstovima i nastupima tumačio svet u kome živimo. Nekadašnji Hitlerov oficir, ministar odbrane i finansija i kancelar Nemačke postao je neka vrsta pop ikone za mlade Nemce. Uvek sa cigaretom u ruci, u oblaku dima negovao je imidž pragmatičnog i energičnog čoveka koji ne preza od teških odluka

Srpsko-hrvatski odnosi

Previše istorije i histerije

Hrvatska slavi "Oluju", ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja

Tribina nedeljnika "Vreme" i Foruma ZFD – 20. godina od operacije "Oluja"

Rat kome ne dopuštaju da se završi

Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko poimanja vojne operacije "Oluja", današnji položaj Srba u Hrvatskoj, kultura sećanja, mogućnost pomirenja i povratak izbeglica neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom 20 godina od operacije "Oluja" 3. avgusta organizovali nedeljnik "Vreme" i Forum ZFD. O ovim i drugim pitanjima razgovarali su prof. dr Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović, osnivačica i voditeljica Centra za suočavanje s prošlošću Documenta Vesna Teršelič, profesor i jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma Petar Lađević i gradonačelnik Knina za vreme vojne operacije "Oluja" Drago Kovačević. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Sećanje – Posle "Oluje"

Miris praznine

Napuštene, porušene kuće. Rojevi muva. Slatkasto lepljiv miris, poput krvi. Tragovi koje za sobom ostavljaju ljudi koji panično beže. Gledam neke ljude u zelenoj odeći kako na prikolice tovare frižidere i mašine za pranje veša i pitam se da li su to vojnici, pljačkaši ili meštani koji s pravom iz svojih kuća iznose vredne stvari

Krajina, dvadeset godina posle

Politika kolektivnog saučesništva

"Oluja" nije nikakva "briljantna vojna operacija", već onaj mučki, završni udarac odavno oborenom protivniku. Ako se već i mora obeležavati reintegracija bivše Krajine u Hrvatsku iz godine u godinu, vojna parada na dvadesetogodišnjicu drugačije se ne može razumeti osim kao još jedna bahata i izazivačka legalizacija etničkog čišćenja. To ne može da promeni ni sav doprinos Vučića, Nikolića, Dačića i svih ostalih iz aktuelne vlasti u Beogradu tragediji srpskog naroda u Hrvatskoj

Intervju – Vjeran Pavlaković

Pad imuniteta na fašizam

"Emocije i simboli se koriste kao politički kapital. Bio sam prošle godine u Kninu. Milanović je pričao i nije se mogao čuti od zvižduka. A on je pričao o Tuđmanu, borbi protiv vanjskih okupatora, ali džaba. Mogao je reći ‘Za dom spremni’, oni bi i dalje tako glasno zviždali. Meni se čini da ova proslava Oluje nije toliko uperena protiv Srba, već je stvar unutarnjeg političkog obračuna. To je najprije sukob o tome ko će ispasti veći nacionalista"

Lični stav

Nekropolitika kao sudbina

Na Balkanu zajednice žrtava i ubica žive ili zajedno ili jedni uz druge. Na takvim mestima insistiranje na suočavanju ne služi samo pravdi i istini već i svima onima koji veruju da je potreban još jedan "dobar" rat kojim će se korigovati "loš" i nepravedan mir ili preduprediti još jedan genocid. Ovo naličje suočavanja sa prošlošću se prekriva nekropolitikom oslonjenom na rasističku esencijalizaciju Srba, na verovanje da je problem u našoj kulturi, istoriji i tradicijama. Da nismo u raljama nekropolitike, da živi ovde i dalje ne robuju mrtvima, ono pravo, političko pitanje bilo bi šta se desilo loše, šta je i zašto pošlo po zlu pa su (neki) Srbi počinili tako strašne zločine