Intervju – Tomislav Šunjka, advokat

Opomena iz SAD

Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama

Lični stav

COP26 – Koji je sledeći korak za Srbiju

Povećanje energetske efikasnosti (EE) i veće korišćenje obnovljive energije u privredi (uključujući objekte, transportni sektor i industriju) najvažniji su pokretači prelaska na čistu energiju. To će dovesti ne samo do uštede energije, već i do smanjenja štetnih emisija i zagađenosti vazduha

Politika nemačkih Zelenih na Balkanu

Aleksandar ne voli Violu

Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon

Ova situacija

Generalov Robin Hud i Aida Ćorović

Zašto sa strancima sme da razgovara samo predsednik Srbije? Zbog čega Vučić svaki put kada se iznervira potraži utočište u radikalskoj teoriji i praksi? Kolika je dubina ponora moralnog sloma u Srbiji? I kako je žena sa nekoliko jaja u torbi iz vlastitog etičkog imperativa razotkrila svu bedu i licemerje vlasti, njeno podilaženje najnižim nagonima i vlastitoj mračnoj istoriji

Poslednje odbrojavanje opozicije

Amerika je daleko, a izbori blizu

Srećko Mihailović podseća da je filozofkinja Agneš Heler uoči izbora u Mađarskoj 2018. kazala ovako: "Ako se opozicioni lideri sada ne dogovore o zajedničkom nastupu, onda će imati priliku da se dogovaraju kad budu bili u zatvorima, kuckanjem u zid"

Portret savremenika – Kristofer Hil, novi ambasador SAD u Srbiji

Robusniji kadar na Dedinju

Hoće li Hil, kada dođe u Srbiju, doneti neku promenu ili samo izazivati (pod)sećanja

Ekologija i politika

Predizborno zagađenje dobrih namera

Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno

Bilans balkanske politike Angele Merkel

Učiteljica i đak pešak

Možda nije videla drugi izbor, možda nije umela bolje, tek Angela Merkel je protežirala Aleksandra Vučića kao svog najboljeg đaka iako nije naučio nemački, što joj je obećao. Oproštajna poseta Beogradu nosila je u sebi mnogo simbolike, a malo suštine. Kada se podvuče crta, bilans kancelarke u regionu teško da zaslužuje prelaznu ocenu

Nuspojave

Trojanski konjić, malo crvotočan

Ideja je da Orban nekako prošvercuje Srbiju u svom koferu na briselskom aerodromu i da je instalira u EU kao oruđe u borbi protiv EU kao "zajednice vrednosti"

Ova situacija

Budućnost Srbije zove se Vulin

Šta je smisao "srpskog sveta"? Zašto posle svakog istupa ministra unutrašnjih poslova zamire svaka nada? I zbog čega je to potrebno Aleksandru Vučiću? Kuda vodi ova politika ljuljanja regionalnog čamca? Konačno, kakva je veza između "srpskog sveta" i pogrdnog skandiranja predsedniku Srbije na utakmici Partizan–Proleter

Metju Palmer u Beogradu

Postrojavanje pred zamenikom jednog od pomoćnika

Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer, pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene "s mrtve tačke" i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija

Portret savremenika – Porfirije

Patrijarh svih građana

Jezik crkvenih velikodostojnika često je umeo da bude nerazumljiv većini ljudi. Način komunikacije sa javnošću izgledao je okamenjen, kao iz nekog prošlog doba. A koliko je samo bilo teško i zamisliti da će se prvi čovek Srpske pravoslavne crkve pozivati na bilo koga iz 20. veka, a kamoli na Džonija Štulića. Njegovo ophođenje u duhu vremena, poruke koje šalje prethodnih meseci, došli su kao pravo osveženje i prikaz jednog novog lica SPC, dok je on sam uspeo da se izbori za to da ga posmatraju izvan podele na "naše" i "njihove" – koji god bili i jedni i drugi