Zašto su Mila zvali "Britva" i kako se to zaboravilo, kao što smo tek iz Tadićevog intervjua saznali da mu je deda osvajao Skadar, u crnogorskoj vojsci, i za to dobio Obilića medalju. Dobro, čiji je danas taj Skadar
Izvesna je dalja fragmentacija crnogorske političke scene, a pregovori, ne samo o formiranju već i o funkcionisanju vlasti, postaju sve kompleksniji. To je direktna posledica nesrazmere između koalicionog kapaciteta političkih subjekata i onoga što bismo mogli nazvati “ucenjivačkim kapacitetom”. I to nema nikakve veze za programskim ciljevima bilo kojeg od učesnika u postizbornim pregovorima
Širom Beograda su izlepljeni plakati sa likom Slobodana Miloševića, protiv kulturne manifestacije „Mirdita, dobar dan!“ danima se vodi hajka, a bosansko-hercegovačkom glumcu Feđi Štukanu zabranjen je ulazak u Srbiju. Retorika funkcionera vladajuće partije neodoljivo podseća na onu u vreme Miloševićevog režima, a podeljeno stanje društva nalik je onom iz devedesetih
Živković je, za Antenu M, rekao da nije prvi put da politička konkurencija najavljuje da bi trebalo uhapsiti Đukanovića
Mandatar i lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić suočava se sa sve većim problemima u svojoj partiji, protestima građana, ali i kritikama od predsednik države i svog zamenika u stranci
Nova generacija funkcionera Demokratske partije socijalista doista liči na one “mlade, lepe i pametne” prethodnike sa kraja osamdesetih godina prošlog veka, kada se bivši predsednik stranke peo na vlast, ali nemaju hrabrosti da zatraže smene. Zato je DPS stranka bez “mladih lavova” koji bi se usudili da se otimaju o nasleđe svoga “Šefa”
U normalnom poretku stvari, Milo Đukanović bi, kao političar iz prošlog veka, odavno bio u političkoj penziji. Ono što ga je održalo tako dugo, osim nesporne političke veštine, jeste da je protiv sebe najčešće imao političare i politike, zapravo ideologije, iz pretprošlog veka
Izjednačavajući po važnost protekle predsedničke izbore sa referendumom 2006. godine, kada je nezavisnost Crne Gore podržalo više od 55 posto građana, Milo Đukanović zasigurno nije očekivao da će 60 odsto Crnogoraca juče pokazati da sa dosadašnjim predsednikom ne deli istu viziju samostalne države. Tačnije, da ne prihvataju da i nadalje budu predmet manipulacija i sredstvo podela. Izbaciviši u prvi plan Jakova Milatovića koji se pre samo dve godine obreo u politici, građani nisu kaznili samo Đukanovića, već i sve one koji decenijama oblikuju crnogorski političi ambijent
Kako će se rezultati lokalnih izbora odraziti na razrešenje sistemske krize u Crnoj Gori? Da li su oni indikator koji upućuje da bi eventualni vanredni parlamentarni izbori bili deo rešenja ili bi predstavljali korak ka daljem produbljivanju političke krize?
Temeljni ugovor između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve je potpisan, ali na način koji je produbio političku krizu. Da bi ostao na vlasti Dritan Abazović bi morao da pristane na novu rekonfiguraciju vlade, koja se sve više udaljava od onoga što je višedecenijska opozicija obećala građanima posle pobede na parlamentarnim izborima pre dve godine. Jedini ispravni izlaz iz zamršene situacije bili bi ponovljeni parlamentarni izbori, ali se to odlaže zbog straha od slavodobitne pobede DPS-a Mila Đukanovića
Bivši predsednik SR Jugoslavije, Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine. Prenosimo tekst Miloša Vasića objavljen u „Vremenu“ br. 548, 05.07.2001.
Iracionalni zbir monologa na političkoj sceni Crne Gore sputava bilo koju vrstu komunikacije i dovodi do “konflikta u produženom trajanju”, suštinski određuje politiku kao scensko-oratorsku predstavu, u kojoj samoproklamovane vođe samodopadno uživaju u vlastitom političkom besmislu
