Najlepša sporedna stvar na svetu, fudbal, paralasiće planetu narednih mesec dana, svidelo se to nekome ili ne. Jedna bivša zemlja, naša, ući će u istoriju po dva osnova: zato što formalno više ne postoji a ipak igra pod starim imenom i zato što će jedina biti sa igračem manje zbog sasvim nepotrebnog "slučaja Petković"
"Šta tražite u Kosovskoj Mitrovici? Zar se ne plašite? Šta će njima džez festival"
Razgovori o decentralizaciji i ekonomiji nisu približili suprotstavljene stavove Beograda i Prištine, kompromis je postignut samo na pregovorima o zaštiti verskog i kulturnog nasleđa. Da li je na pomolu nametnuto rešenje
Ako posmatramo samo verbalne iskaze mnogih, bezmalo svih političkih i socijalnih aktera sadašnje javne scene Srbije, uopšte nije sporna briga o njoj i njenoj budućnosti u Evropi i svetu. Najveća saglasnost postoji o neophodnosti "tranzicije" u kojoj središnje mesto ima privatizacija. Kada stvari osmotrimo pažljivije i konkretnije, postaje očigledno da u odnosu prema bitnim stvarima, pa i onima koje se tiču temelja društva i države, postoje razlike, često i antagonistički pristupi
Država se sad zove Republika Srbija, zastava je crveno-plavo-bela, himna je "Bože pravde" a, kako kažu, amputirana noga hoće da boli...
Ubistvo svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka i usputna pogibija zemunskog begunca Zorana Povića Pove ozbiljno su upozorenje: mafija se vraća, kao i ranije u "borbenom audiju", spremna da ubije hladnokrvno i okrutno, arogantna i ohrabrena. Šta li ih je to tako ohrabrilo – ili uplašilo
Topalovići iz Kaluđerice i drugi oblici zagorčavanja života živima
Tragovi "patetičnog" dobra ipak ostaju dublje urezani: da nije tako, ne bi neki Čečeni iz Amerike zvali avganistanske prijatelje u Kanadi koje su upoznali u motelu na Avali, pričajući međusobno na srpskom o prijateljima koje su ostavili u Beogradu, i ne bi Heda, rođena u Groznom, volontirala u njujorškom obdaništu, želeći da bude vaspitačica poput one koja ju je vaspitavala i učila četiri godine u Beogradu
