Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena". Ovako počinje svedočenje o stradanju Srba iz Krajine koje ponovo objavljujemo povodom godišnjice početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja"
“Gledam te nesrećnike, vidim da su izgubljeni u prostoru i vremenu, i kažem oficiru koji ih je doveo, mom prijatelju i iskusnom ratniku: ‘Vrati ih nazad, za dan-dva biće pogibije, nemoj i njih još da nosim na duši.’ I on ih vrati”, rekao je autoru ovog teksta penzionisani komandant Vojske Srpske Krajine
“Lenjin mu je verovao, Staljin ga je prigrlio, Šarl de Gol ga je dočekao, a Čang Kaj Šek, kao i Sigmund Frojd, tražili su njegov savet i pomoć” – Vinston Čerčil
Šta da rade Srbi na Kosovu kad ih noćas na administrativnoj granici u ponoć zaustavi kosovska policija, predsednik Vučić nije konkretno odgovorio. Prema anketi KoSSeva, više od 65 odsto od ukupno 1.140 građani sa Severa neće da uklone svoje KM tablice i registruju vozila na RKS. Predsednik Vučić je sve zamolio za mir, i poručio da ako se neko drzne da napadne Srbe, Srbija će pobediti
Kurti kaže da Vučić i Srbija odlažu susret u Briselu, a Vučić zove u pomoć zemlje Kvinte kako bi se Kurti urazumio. Dok su šanse za skoriji dijalog Kosova i Srbije na najvišem nivou u Briselu male, od 1. avgusta Priština počinje da primenjuje odluku o izmenama tablica ali i režim za ulazak sa teritorije Srbije, za koje je Beograd doskora tvrdio da najavljuju „nova Oluju“
Rezultat suđenja za ratne zločine u odsustvu je da oni koji su proglašeni krivima ostaju na slobodi, jer uprkos tome što su tužilaštva Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske još 2013. godine potpisala protokole o saradnji u predmetima koji se tiču ratnih zločina, zbog nedostatka političke volje efekata gotovo da nema. Svako vodi svoju politiku
Da li je more simbol slobode, povezanosti sa svetom, bega od televizije, medija i manipulacije, svojevrsni beg od predsednika Srbije, neka vrsta medijske detoksikacije? I da li ga baš zbog toga on ne voli
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hteo je privatno, sa televizijskim ekipama, da ode iz Republike Srpske u Jasenovac i zapali sveću Srbima stradalim u logoru. Nije smatrao neophodnim da kao predsednik države o tome treba zvanično unapred da obavesti Zagreb. Zbog kršenja procedura hrvatske vlasti mu nisu odobrile ulazak u Hrvatsku i iznele sumnje u njegove dobre namere. Kažu da je kratkoročno i indirektno najavio svoj dolazak sa namerom da ga ne puste u Hrvatsku da bi kod kuće mogao da glumi žrtvu. Iz Beograda stižu oštre rekacije
“‘Imamo obavezu prema našoj deci, bar deci u Srbiji i Republici Srpskoj, da im istinom otvorimo oči, ne maštajući o tome da ćemo promeniti mišljenje sveta‘, rekao Veučić pre dve godine u govoru povodom ‚Oluje‘. To znači da ćemo se mi držati svoje istine, ma šta svet o nama mislio, da ćemo slaviti naše junaka, makar ih svet smatrao zločincima, jer svet nas ne voli i naše suze ne razume, ali mi sada imamo svog roditelja i možemo da se na njegovim grudima isplačemo. Ovo nije neka moja ironija, nego skoro doslovna parafraza Vučićevih reči. A on je rekao – opet moram da ga citiram: ‘Ponosan sam jer srpska suza, posle mnogo decenija, ima roditelja’”
“Univerzitet ne može dobro da radi i da školuje najbolje kadrove ako ne prima najbolje kandidate za studije. Ovo ne treba razumeti kao kritiku prema nastavnicima u osnovnim i srednjim školama. Mislim da oni rade najbolje što mogu u datim uslovima, ali mislim da je vreme da se neke stvari u školama menjaju, jer univerziteti osećaju da se brucoši koji sada dolaze razlikuju od onih koji su dolazili pre 10 ili 20 godina”
Šajzerbiterlemon su etnici grada. Toponime iz prirode zato ovde treba shvatiti samo uslovno: oni su metafizički pojmovi iz urbanog vokabulara. Ta, nekada davno, i bukvalno spoljašnja područja naših egzistencija, netaknuto naturalna i zastrašujuće neistražena, sada su istetovirana iznutra po našem biću, poput pećinskih crteža. Izdali su novi albaum pod nazivom "Na dugačkim poljima"
Treba li sada potpredsednik Srpske liste i „kontroverzni biznismen“ da organizuje „narod i dobrovoljce“ na severu Kosova na isti način kao što su to u Krajini 1991. radili četnički vojvoda i paravojni komandant sa Interpolove poternice? Kako se onda sve završilo, nikome ne treba objašnjavati
