Bez vlasti, para, poslušnih direktora, s imovinom koja se kruni i sa ogromnim minusom u partijskoj kasi koji sugeriše višestruki bankrot jedne politike, socijalisti danas rizikuju da ozbiljno ugroze sopstvenu partijsku infrastrukturu
Nepotrebni cirkus Bogoljuba Karića oko "snajperista" i "pretnji" nije mu pomogao nimalo: ubrzo je revidirao svoju odluku da napusti zemlju, a srbijanske vlasti nastavile su da ga tresu i dalje, ovoga puta možda i više nego što bi ga tresle da nije izvodio besne gliste. Izgleda da je došlo vreme da se shvati kako su samo dve stvari neizbežne: porez i smrt – tim redom
U petak ujutro, kada su istražni organi upali u Mobtel, Kariću je postalo jasno da cilj cele operacije državnih organa nije da mu zaplene Mobtel, a da bi iz njega namirili poresku obavezu porodice – nego da je započela operacija širih razmera, u kojoj je naslutio da bi mogao ostati i bez imovine i bez para i bez izvora novih prihoda. Tada je verovatno i pala odluka o porodičnom bekstvu
Od samog početka imao sam utisak da je SKPJ formiran zato da bi se obezbedila civilna uprava u nekoj vanustavnoj organizaciji vlasti
Miloševićevo deklarativno jugoslavenstvo i obranaški stav kada je reč o liku i delu Josipa Broza Tita pridobili su vojni vrh. Ovo tim pre što su za generale službena Ljubljana i Zagreb postali ne samo rušitelji dotadašnje ideološke monolitnosti nego i razbijači Jugoslavije
Jedriličari tvrde da za bavljenje ovim sportom nisu presudne fizičke predispozicije koliko entuzijazam, vreme i, naravno, novac
Istrijanin, predsednik lige za borbu protiv turizma, osnivač grupe Gori Uši Vinnetou, zabavljač i pesnik opisuje svoj suset sa Beogradom: "Popio sam kleku, super. Pijem samo vaš kafe turko, ne espreso. Pivo sam pio, neko smrdljivo, nije mi se svidilo, ali sam ipak popio četiri komada. Vozili smo se taksijem, a taksista pjeva pjesme Dragojevića, Magazina. Ma što ne pjeva neki turbofolk! Nikako da se otkačim hrvatske estradne pizdarije"
Prireređivači knjige su vodili računa o tome da ne načine neprobavljivu hrestomatiju kolektivne sujete nego suvislo, dokumentarno, dragoceno svedočanstvo o ljudima koji su umeli i smeli da čine nešto na promeni jednog duboko patološkog stanja
